Свађу користе комшије

За привреду на Косову и Метохији и у централној Србији најбоље је да се што пре поново успостави слободан проток робе, истичу у Привредној комори Србије. Због одлуке власти у Приштини да забрани улазак робе из централне Србије, штета ће бити обострана, а све на корист трећих – пре свега хрватских, македонских и црногорских фирми.
Купцима на Космету из централног дела републике не може да се достави ни роба коју су унапред платили.

Промет Србије са КиМ, у 2010. години, износио је 395,2 милиона долара, а у првом полугођу ове године, 203,4 милиона долара.
– Испоруке робе на КиМ стале су, а предузећа из централне Србије тешко налазе нове купце за производе које су пласирала на подручју Покрајине – каже Митар Пржуљ, економски саветник у Бироу за регионалну сарадњу ПКС-а. – Али штету трпи и производња на Космету која је заснована на репроматеријалу из централне Србије. Стала је, а пласман робе онемогућен. Штета обострана и она је сваким даном све већа. Зато се ПКС залаже да што пре дође до решења.

Међу фирмама које су испоручивале или куповале робу на Косову, издвајају се „Електропривреда Србије”, ,,Потисје” из Кањиже, НИС, ,,Кнежевић петрол”, ,,Свислајон”, крушевачка ,,Мерима”, ,,Тетра пак продакшн” из Београда и цементара ,,Холцим”. Фирме које имају највише штете од нецаринских баријера, јер су набављали робу са Косова, су ,,Житопрерада ДМ” из Новог Бечеја, концерн ,,Фармаком” из Шапца, ,,Фабрика акумулатора Сомбор”, ,,Брадва плус” из Сремских Карловаца, ,,Руднап група” из Београда, „Форест фуд” из Крушевца и „Вудленд импекс” из Сремске Митровице.

– Производња робе за Космет је стала. Тражимо замену за то тржиште, али купац је тај који наручује робу – речено нам је јуче у индустрију уља „Дијамант” у Зрењанину.
Одлуком Приштине да уведе ембарго на увоз робе из Србије врањским гигантима „Симпу”и „Алфи плам” ће бити нанета огромна штета, наводе у тим компанијама. Генерални директори „Симпа” Слађан Дисић и „Алфа плама” Велин Илић кажу да је тешко било каквим мерама и акцијама надокнадити око четири милиона евра колико ће, тврде, њихове компаније изгубити затварањем овог тржишта.

У ПКС-у истичу да је ова асоцијација привредника указивала да овакви кораци Приштине штете привредном опоравку и просперитету региона у целини. Резултат те иницијативе је да је Венсан Дежер, шеф Делегације ЕУ у Београду, одговорио да је Европска комисија обесхрабривала увођење царине и косовских царинских печата за допрему робе из Србије.

Дежер је у писму ПКС-у навео став Европске комисије да „све стране морају у потпуности поштовати ЦЕФТА споразум који предвиђа посебне услове за решавање спорова и неопходност да их испуне свих осам ЦЕФТА потписница”.

Потписнице ЦЕФТА споразума, 2006. године, међу којима је је и Унмик-Косово, обавезале су се да омогуће слободну трговину на својој територији на основу европских стандарда и стандарда Светске трговинске организације. Постигнута је потпуна либерализација промета индустријском робом, а у области пољопривреде се примењују одређене мере заштите тржишта у складу са прописима ЕУ и СТО, с тим да ниједна потписница не може једнострано донети мере којима штити сопствено тржиште.

Сходно томе, администрација у Приштини је драстично прекршила ЦЕФТА споразум када је донела одлуку о ембаргу на промет робе из Србије, истичу у ПКС-у.
ЦЕФТА споразум предвиђа и процедуру решавања спорова. У ПКС-у истичу да би за обе стране било најкорисније да до споразума дође у билатералним консултацијама између Београда и Приштине, што би било најбрже.

– Процедура предвиђа и консултације у оквиру ЦЕФТА комитета, којим сада председава Унмик, у коме се одлуке доносе консензусом – каже Пржуљ, али овај начин решавања спорова до сада није примењиван.

После 90 дана, Србија може да покрене поступак код међународне арбитраже и да тражи надокнаду штете, али у Привредној комори Србије кажу да би та процедура за привреду Косова и централне Србије била предуга и прескупа.
А. Микавица
-----------------------------------------------------------
У интересу привреде је да се реши питање печата
Саветник српског премијера Јуриј Бајец изјавио је јуче да је у интересу привреде Србије да се у наставку дијалога Београда и Приштине реши питање печата. „Било би добро да се у наставку дијалога Београда и Приштине реши то питање печата на начин који задовољава обе стране и да се врате српски производи на Косово”, рекао је Бајец. Проблем признавања царинских печата био је један од „камена спотицања” у досадашњем дијалогу Београда и Приштине.
Бајец је подсетио на висок ниво пласмана робе на подручје Косова и Метохије (КиМ), али и на још важнију чињеницу да испоруке робе са КиМ у унутрашњост Србије није ни било, што значи да је Србија од тога до сада имала „чист нето ефекат”.
„То да ће се други јавити као интересенти за извоз – заиста је могуће, јер ће свако користити прилику да тако нешто уради”, рекао је Бајец и указао да не треба заборавити да наша земља има предност, пре свега због физичке близине Космета и смањених транспортних трошкова.
Бајец је изразио бојазан да ће, ако не буде решења за то питање, трговина прећи у сиве канале и нагласио да то „није нешто што ми желимо, нити Србија може да има од тога директне користи”.
Бугарин: Србија трпи велику штету
Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин изјавио је јуче да ће због ембарга Приштине на пласман српске робе наша земља имати штету од 250 милиона долара до краја године, а индиректна штета је што ће српска роба бити замењена производима из земаља у окружењу.
Бугарин је истакао да се земље из окружења сада такмиче за удео у тржишту на подручју јужне српске покрајине, „и то раде и хрватски привредници и Грци и Бугари и Румуни”.
Упитан шта Србија тим поводом може да предузме, он је истакао да је потребно интензивирати преговоре и што пре постићи одговарајуће решење које би омогућило неометан промет робе и људства двосмерно – из Србије на подручје Косова и Метохије и из Косова и Метохије у остатак Србије.
Бугарин је указао да је проблем потребно решити „квалитетним политичким дијалогом и наћи решења која ће бити задовољавајућа”, а у привредном смислу „од изузетног значаја је да се компромисно решење нађе, јер у противном ћемо имати врло високу штету и трпети тешке последице”.
Танјуг