Клинички центар ускоро једна од најмодернијих болница у Европи

Држава је стала иза пројекта реконструкције Клиничког центра Србије, па је одлучено да ова установа после обнове добије две куле, које ће одмах бити попуњене медицинским апаратима. Како је јуче у „Здравственом кутку” најавио доц. др Ђорђе Бајец, директор КЦС-а, о овом послу било је разговора са Министарством здравља и председником владе Србије.

– Обећано нам је да ће држава стати иза пројекта реконструкције КЦС-а, који предвиђа постојање две куле, односно да ће дати новац за апарате како би се куле попуниле. Пројекат се сада завршава. Добићемо једну од најмодернијих болница у Европи. Ја се не уплићем у финансијске послове преуређења, то је посао Министарства здравља, а ми дајемо само стручну потпору, рецимо да ли треба да буде 30 или 50 сала, две или 202 јединице интензивне неге – најавио је др Бајец.

Причу око листа чекања за кардиоваскуларне операције, КЦС је први покренуо, каже он, тако да су „упрегли” све снаге да се овај посао заврши. Др Бајец истиче да се позивањем пацијената видело да не постоји толико велики број оних који чекају на ове операције, па је направљена јединствена листа која важи за целу Србију.

– Сви пацијенти са јединствене листе чекања биће оперисани у наредних неколико месеци. Има људи који хоће да буду оперисани само у одређеној установи или код одређеног доктора, али они више нису проблем друштва, већ су свој проблем. Највеће листе су на институту „Дедиње”, а најмање код нас. Моје мишљење је да се нећемо бламирати да тражимо помоћ од турских кардиохирурга, који су нас иначе широких руку прихватили. То је ударац на хирургију Србије јер ми имамо врхунске кадрове. Треба обучавати младе људе који хоће да се баве овом облашћу јер школовање једног кардиохирурга траје 10 година. Било би добро када бисмо могли сада да увеземо 10 кардиохирурга, што је тешко – додао је директор највеће здравствене установе на Балкану.

Листе чекања за друге операције су у границама нормале, а др Бајец истиче да ће проширити капацитете за операције катаракте. Он је нагласио да су КЦС-у „одсечене ноге” зато што је Онколошки институт одвојен од КЦС-а, да припајање ове куће не би био добар потез, и да су они зато у систематизацији направили одељење онкологије, које је у развоју и зависи од тога да ли ће држава имати новца да уложи у овај пројекат.

– Постоји идеја да рецимо неки странац на тендеру уложи новац, добије уговор са КЦС и РЗЗО, и да он запосли наше раднике, да се ту прегледају наши пацијенти, а да добија део новца. То свуда у свету постоји, али нажалост наш закон још тако нешто не дозвољава – истакао је др Бајец.

Посетиоци кутка су се пожалили директору КЦС-а на здравствене проблеме које имају, а занимало их је коме могу да се обрате за прегледе, с обзиром на различита обољења која их муче.

– Имамо Центар за хипертензију, али и Центар за главобоље, где стручњаци налазе узрок овој појави и одређују терапију. Покренуо сам Центар за лечење екстремно гојазних особа, на који сам веома поносан, чиме смо подигли хирургију Србије на веома висок ниво – истакао је др Бајец.