Бечки Мумок ускоро отвара врата

Од нашег специјалног извештача

Беч – После вишемесечне паузе, током које је био реновиран, Музеј модерне уметности – МУМОК поново ће почети да ради 9. септембра, када ће отварањем изложбе „Музеј жеља” започети обележавање његовог десетогодишњег јубилеја. Тиме ће из Музејског кварта нестати и сребрни кампер аутобус из 1970-их, који је током читавог лета стајао паркиран испред зграде МУМОК-а, обављајући истовремено функцију инфо-штанда и продавнице. За „Козметичке коректуре” музеја, како их је назвала нова директорка Карола Краус, Министарство културе одвојило је 3,2 милиона евра, а та сума утрошена је за редизајнирање продавнице и кафеа, и од много већег значаја, за сам музеј – на изградњу аудиторијума и биоскопске сале према нацртима Хајма Цобернига и Михаела Валрафа. Као изненађење остаје тајна која пројекција ће је отворити. Карола Краус је пролетос на функцији директора сменила Еделберта Кеба, искусног кустоса и бившег директора бечке Сецесије и Кунстахуса у Брегенцу. Пошто је Кеб, давно пре смене, испланирао све изложбе до почетка радова на реновирању у мају, ово је први пројекат који нова директорка лично поставља на ноге.

Радећи као кустос „Музеја жеља”, Карола Краус је међу девет хиљада експоната колико их се налази у ризници МУМОК-а, изабрала кључна дела од пионира модерне до најмлађих уметничких позиција. Фокус је усмерен на дела класичне модерне, а затим на 1960-е и 1970-е, током којих је дошло до значајних промена заслужних за другачије схватање савремене уметности, које су, пак, поставиле темеље за мултимедијалне и интердисциплинарне уметничке изражаје.

Од класика XX века које ће извадити из трезора музеја наћи ће се платна Матиса, Пикаса, Франтишека Купке и Ренеа Магрита и неколико скулптура Алберта Ђакометија. Међу тзв. модерним класицима се, између осталих, налазе Герхард Рихтер, Херберт Брандл, Вали Експорт, Мајк Кели, Шерон Локхарт и Синди Шерман. Сви радови су тематски и хронолошки структуирани, а њима су придружена нека од најзначајнијих уметничких дела из туђих колекција које стоје на Краусовој листи жеља. Директорка апелује на галерије и колекционаре да помогну у проналажењу спонзора који ће финансијски омогућити набавку уметнина 30 интернационално етаблираних имена, међу којима Синди Шерман, Дена Флевина, Реја Џонсона, Луизе Лоулер, Фреда Сандбека... Јављају се и имена уметника млађе генерације: Томажа Ковалског, Марцене Новак и Кристијана Мајера.

Од своје прве конференције за штампу као челнице МУМОК-а, Карола Краус отворено говори о својој намери да прошири постојећу колекцију музеја. За себе тврди „да јој је визија да представи музеј као живу и отворену институцију” и нада се да је то довољан разлог да неки од колекционара нешто МУМОК-у и поклоне. Као разлог за своју жељу за набавком одређених дела, директорка открива део својих планова о будућим изложбама – како монографским, тако и групним – које ће постати део дијалога са делима из музејске ризнице.

„Музеј жеља” у Бечу, није први пројекат ове врсте. Један од његових најпознатијих претеча је легендарни Museum of wishes Понтуса Хултена који се одржао у стокхолмском Moderna museet у неколико наврата (2000, 2006 и 2009). Наслов се подудара са насловом изложбе Каспера Кенига, којом је отворен Музеј Лудвиг у Келну. Треба подсетити да МУМОК припада заводу Петера и Ирене Лудвиг, заједно са већим музејима у Ахену, Бамбергу, Базелу, Будимпешти, Кобленцу, Келну, Оберхаузену, Пекингу, Сарлоуису и Санкт Петербургу.

Изложба која је у припреми биће отворена за посету до 8. јануара наредне године.