Bečki Mumok uskoro otvara vrata

Od našeg specijalnog izveštača

Beč – Posle višemesečne pauze, tokom koje je bio renoviran, Muzej moderne umetnosti – MUMOK ponovo će početi da radi 9. septembra, kada će otvaranjem izložbe „Muzej želja” započeti obeležavanje njegovog desetogodišnjeg jubileja. Time će iz Muzejskog kvarta nestati i srebrni kamper autobus iz 1970-ih, koji je tokom čitavog leta stajao parkiran ispred zgrade MUMOK-a, obavljajući istovremeno funkciju info-štanda i prodavnice. Za „Kozmetičke korekture” muzeja, kako ih je nazvala nova direktorka Karola Kraus, Ministarstvo kulture odvojilo je 3,2 miliona evra, a ta suma utrošena je za redizajniranje prodavnice i kafea, i od mnogo većeg značaja, za sam muzej – na izgradnju auditorijuma i bioskopske sale prema nacrtima Hajma Coberniga i Mihaela Valrafa. Kao iznenađenje ostaje tajna koja projekcija će je otvoriti. Karola Kraus je proletos na funkciji direktora smenila Edelberta Keba, iskusnog kustosa i bivšeg direktora bečke Secesije i Kunstahusa u Bregencu. Pošto je Keb, davno pre smene, isplanirao sve izložbe do početka radova na renoviranju u maju, ovo je prvi projekat koji nova direktorka lično postavlja na noge.

Radeći kao kustos „Muzeja želja”, Karola Kraus je među devet hiljada eksponata koliko ih se nalazi u riznici MUMOK-a, izabrala ključna dela od pionira moderne do najmlađih umetničkih pozicija. Fokus je usmeren na dela klasične moderne, a zatim na 1960-e i 1970-e, tokom kojih je došlo do značajnih promena zaslužnih za drugačije shvatanje savremene umetnosti, koje su, pak, postavile temelje za multimedijalne i interdisciplinarne umetničke izražaje.

Od klasika XX veka koje će izvaditi iz trezora muzeja naći će se platna Matisa, Pikasa, Františeka Kupke i Renea Magrita i nekoliko skulptura Alberta Đakometija. Među tzv. modernim klasicima se, između ostalih, nalaze Gerhard Rihter, Herbert Brandl, Vali Eksport, Majk Keli, Šeron Lokhart i Sindi Šerman. Svi radovi su tematski i hronološki struktuirani, a njima su pridružena neka od najznačajnijih umetničkih dela iz tuđih kolekcija koje stoje na Krausovoj listi želja. Direktorka apeluje na galerije i kolekcionare da pomognu u pronalaženju sponzora koji će finansijski omogućiti nabavku umetnina 30 internacionalno etabliranih imena, među kojima Sindi Šerman, Dena Flevina, Reja Džonsona, Luize Louler, Freda Sandbeka... Javljaju se i imena umetnika mlađe generacije: Tomaža Kovalskog, Marcene Novak i Kristijana Majera.

Od svoje prve konferencije za štampu kao čelnice MUMOK-a, Karola Kraus otvoreno govori o svojoj nameri da proširi postojeću kolekciju muzeja. Za sebe tvrdi „da joj je vizija da predstavi muzej kao živu i otvorenu instituciju” i nada se da je to dovoljan razlog da neki od kolekcionara nešto MUMOK-u i poklone. Kao razlog za svoju želju za nabavkom određenih dela, direktorka otkriva deo svojih planova o budućim izložbama – kako monografskim, tako i grupnim – koje će postati deo dijaloga sa delima iz muzejske riznice.

„Muzej želja” u Beču, nije prvi projekat ove vrste. Jedan od njegovih najpoznatijih preteča je legendarni Museum of wishes Pontusa Hultena koji se održao u stokholmskom Moderna museet u nekoliko navrata (2000, 2006 i 2009). Naslov se podudara sa naslovom izložbe Kaspera Keniga, kojom je otvoren Muzej Ludvig u Kelnu. Treba podsetiti da MUMOK pripada zavodu Petera i Irene Ludvig, zajedno sa većim muzejima u Ahenu, Bambergu, Bazelu, Budimpešti, Koblencu, Kelnu, Oberhauzenu, Pekingu, Sarlouisu i Sankt Peterburgu.

Izložba koja je u pripremi biće otvorena za posetu do 8. januara naredne godine.