Ковачевић уз Шекспира

Нову 143. сезону Народно позориште у Београду отвориће у уторак, 13. септембра балетском представом „Ко то тамо пева”. Не без разлога, јер како објашњава Божидар Ђуровић, управник националног театра, тога дана почиње светски Конгрес ПЕН-а који ће први пут бити одржан у Београду. Зато ће репертоар ове позоришне куће бити „прилагођен” познатим светским писцима који ће тим поводом гостовати у Србији.

Позоришна сезона која је пред нама, ако је судити по насловима и именима са којима је управа националног театра потписала уговоре о сарадњи, требало би да донесе многобројна уметничка освежења. У другој половини октобра очекује се београдска премијера представе „Кањош Мацедоновић” у режији Виде Огњеновић, коју је национални театар урадио у копродукцији са Град театром у Будви. Затим ће редитељску палицу преузети македонски редитељ Слободан Унковски који ће радити Калдеронов „Живот је сан”. У другој половини сезоне премијеру нове представе потписаће и редитељ Егон Савин.

Реновирана сцена „Раша Плаовић” требало би да буде отворена 22. новембра премијером представе „Зли дуси” Ф. М. Достојевског, у адаптацији и режији Тање Мандић-Ригонат. До тог датума представе са сцене „Раша Плаовић” биће извођене на сцени Битеф театра и земунског Мадленијанума, али и по градовима Србије, у оквиру акције „Србија у Србији” коју је иницирало Министарства културе. На сцени „Раша Плаовић” централни догађаји, верује Ђуровић, биће праизведба комада Душана Ковачевића са радним насловом „Реинкарнација”, као и Шекспиров „Хенри Шести” у режији Никите Миливојевића, у копродукција националног театра, Фонда „Лаза Костић” и једног британског театра, чије име Ђуровић држи у тајности до 26. септембра, јер су, каже, тако обавезани уговором. Премијера ће бити 10. маја 2012. у Лондону, после чега следи излазак пред београдску публику. Ђуровић најављује и сарадњу са Народним позориштем из Лесковца са којим ће у копродукцији радити Нушићевог „Народног посланика” у режији Михаила Вукобратовића. Нова читања класичних комада публика ће имати прилику да види и у редитељском читању Радослава Миленковића, Николе Завишића и Вељка Мићуновића.

Главни адут репертоара ансамбла Опере биће премијерна поставка опере „Кармен” у режији Небојше Брадића уз, наравно, неколико обнова, а из репертоара Балета издвајамо светску премијеру балета „Александар” у кореографији Роналда Славковића, као и премијеру балета за децу на сцени „Раша Плаовић” у кореографији Александра Илића.

То је, ипак, само једна страна медаље. Ону другу квалификују незадовољства и неспоразуми који су током протекле сезоне били присутни у сва три ансамбла, али и у појединим синдикалним огранцима. Тако је, да подсетимо, група балетских играча крајем прошле сезоне одбила да изађе на сцену.

– Све што се догађа у Народном позоришту у Београду јесте, било је и биће доступно јавности. Било је одређених незадовољстава у ансамблима Опере и Балета као и у два од једанаест синдиката: Независном синдикату Народног позоришта и Асоцијацији независних синдиката Србије. Њих петнаест из сектора Технике су самоиницијативно отпочели и окончали двомесечни штрајк током којег је позориште радило без икаквих проблема. У складу са законом, управа националног театра штрајкачима није исплатила лични доходак, већ само пензијско и инвалидско осигурање, објашњава Ђуровић и додаје:

– Што се тиче извесног незадовољства у ансамблу Опере, односа дела солиста према директорки Катарини Јовановић, то се дешава у свакој уметничкој кући која је препуна страсти и неретко помешаних личних и професионалних интереса. Ти проблеми, који нису нерешиви, а у којима сигурно невиних нема, могли су се и очекивати јер су пратећа појава озбиљнијих промена. Посебно када имате велики број солиста, а мали број оперских представа и оперских кућа у Србији. На велику срећу, оперски и балетски уметници су, ипак, привилеговани, за разлику од глумаца чије су границе језик којим говоре. На челу Драме, после одласка Иване Димић је Молина Удовички-Фотез.

У ансамблу Балета ситуација је следећа: Константин Костјуков је поднео оставку. Тренутно је Милош Дујаковић вршилац дужности директора Балета.

– Уметничко руковођење било којим ансамблом је веома незахвалан и тежак посао јер захтева посвећену стручну личност изграђеног позоришног укуса, која има руководилачке способности, а која је спремна да личне интересе подреди позоришним. А такви, признаћете, веома су ретки – објашњава Ђуровић.