Разлике у религиозности

Према попису 2002. године, у Србији (без Косова и Метохије) живи 83 одсто становника српске националности. Што се тиче верске припадности, око 85 процената становништва изјашњава се да су православне вере. Статистички гледано, према попису, као католик се изјаснило око 5,5 процената становника, што указује да је становништво католичке вероисповести по бројности највећа популација друге вере у Србији без Косова и Метохије. Број муслимана, према попису, који се односи само на централну Србију и Војводину, креће се око 3,2 одсто, што би значило да је исламска популација по бројности на трећем месту.

Припадника јудаистичке вероисповести има, према попису, 785 (0,01 одсто), док извори из Јеврејске заједнице кажу да их је око 3.000 (Шалом, 2003). Према изјашњавању становника приликом пописа, постоји десет верских група које су сврстане у категорију следбеника прооријенталних култова, а укупно их има око 0,01 проценат. "Није верник" – као категорија изјашњавања – покрива 0,53 одсто становништва. Остало је непознато за 1,83 одсто становништва којој вероисповести припадају, док је 2,63 одбило да се изјасни, према члану 43 Устава СРЈ.

Но, без обзира на потешкоће да се дође до сасвим тачних података о броју припадника појединих вероисповести, евидентно је да је у Србији на северу земље највећа популација друге вере католичка, док је на југу то исламска. Могући међусобни односи верских заједница на континууму од сукоба до сарадње, често су зависили и од тога колико су верници прожети религијским идејама, колико су их разумели и усвојили, колико су у први план ставили религиозне, а не националне, политичке или неке друге мотиве.

Дакле, конфесионално изјашњавање приликом пописа није довољно да се закључи да су сви они који су рекли да су одређене вероисповести у исто време и религиозни. О нијансама религиозности могуће је говорити на основу емпиријских истраживања која упућују на промене односа према религији. Према истраживању Одсека за социологију Филозофског факултета у Новом Саду, на узорку од 1.253 испитаника, на понуђених девет модалитета, одговорено је као што је приказано на графикону уз овај текст.

Ако графикон детаљније анализирамо, можемо приметити две дистрибуције које указују да су грађани Војводине подељени у две групе: на вернике и на оне који не верују. У првој групи религиозност се исказује на различите начине, од којих доминира, можемо слободно рећи у православној вероисповести, критички однос према својој цркви, као и то да верници не прихватају све што њихова вера учи (22 одсто). Други по бројности су обредни верници, који своју религиозност више исказују обредом, више у понашању него у теорији. Наравно, ту су и верници склони догматском мишљењу и прихватању свега оног што вера прописује, што не искључује декларативни карактер овог става. На крају, известан број верника (седам одсто) верује у Бога иако не припада, или не жели да се везује за неку одређену цркву или верску заједницу. "Веровање без припадања" у Западној Европи је, пак, све више правило него изузетак јер је много Европљана престало припадати својим религијским институцијама у било каквом смислу, али за сада нису напустили многе од својих дубоко усађених религијских аспирација.

У групи неверујућих налази се 18 одсто оних који нису верници, али се придржавају верских обичаја свога народа. Понекад завара спољашња форма па се учини да је и овде реч о верницима; међутим, у религијској самоидентификацији они за себе кажу да нису верници. Има неверујућих који уважавају верску припадност других (11 процената), оних које религија не занима (три одсто) и оних који су противници сваке религије (један одсто). Занимљиво је уочити да је 13,5 процената мушкараца у односу на два одсто жена у категорији оних који нису верници и религија их не занима. Такође, међу противницима сваке религије има знатно више мушкараца (1,9) него жена (0,2 одсто).

Ако спојимо категорије религиозности оних који прихватају све што њихова вера учи, оних који се придржавају обичаја своје вере и селективних верника, онда је 60,8 одсто испитаника у Војводини религиозно. И друга истраживања (Радисављевић-Ћипаризовић, 2002) указују да је религиозних у Србији око 60 процената. Пошто је реч о претежно православним верницима, наводим истраживање јавног мњења које је рађено у Грчкој, у области Атине, Пиреја и околине у октобру 1979, и поновљено у мају 1980. године. Утврђено је да је отприлике 60 одсто становника религиозно и да иде у цркву, често или ретко.

Дакле, ако бисмо покушали да на основу емпиријске грађе направимо диференцијацију религиозности, рекли бисмо да се она исказује у форми обредног, догматског и критичког става, који се мање или више раслојавају са односом према цркви или према Богу. Особе које нису сигурне да ли су религиозне или не, из позиције агностичког става или из психолошке амбивалентности, понекад се називају поколебаним верницима. Међутим, данас је више присутан поколебан атеистички став јер се "научни поглед на свет" све више замењује теистичким али и пантеистичким.

Професор Филозофског факултета у Новом Саду