Енергетски зависник

"Не сме се дозволити да енергија, као некада комунизам, подели Европу", изјавио је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, поводом скупа у Бриселу који је недавно окупио прваке Европске уније и 30 министара иностраних послова и енергетике, чланица ЕУ и држава аспираната на чланство. Тема скупа била је енергетска политика Уније и начини осигурања високог нивоа безбедности снабдевања енергентима. Скупу је присуствовао и министар енергетике и рударства у Влади Србије Радомир Наумов.

Енергетска безбедност је једна од кључних речи савремених међународних односа. Више од 80 одсто резерви нафте и гаса данас је у државном власништву. Извозници добијају на економској снази и утицају, а потрошачи се све јаче надмећу за преостале изворе нафте и гаса, за ову првокласну "политичку робу". Говори се о томе да извозници све више користе енергију као снажну полугу у међународним односима.

Енергетске пројекције изазивају забринутост и позивају на хитну акцију. ЕУ подмирује половину својих енергетских потреба из увоза. Процењује се да ће ова размера наредних деценија достићи читавих 70 процената. Унија је највећи увозник и други највећи светски потрошач енергије. Са Блиског истока увози 45 одсто нафте, а до 2030. из увоза ће задовољавати девет десетина потреба за нафтом. Сада се 40 одсто гаса увози из Русије, око трећина из Алжира и четвртина из Норвешке. Увоз гаса из Русије ће до 2030. чинити 60 одсто потреба ЕУ. Гас је за Европу најатрактивнији енергент: три четвртине светских резерви су у кругу од четири хиљаде километара од Уније, што гасоводе чини комерцијално исплативим. С друге стране, транспорт гаса зависи од инфраструктуре, поузданости и стабилности снабдевача, сарадње са суседима, заштите од терористичких напада. Најављују се задаци НАТО на осигурању енергетских коридора и инфраструктуре.

Освајање територија може бити замењено освајањем енергије, сматра високи представник ЕУ Хавијер Солана.

У Бриселу подсећају да је енергија (Заједница за угаљ и челик) означила почетак европских интеграција. Жозе Мануел Барозо издваја значај сарадње са Русијом на принципима транспарентности, владавине права, реципроцитета, недискриминације, отворености тржишта и фер такмичења. Замашни приходи Русије од продаје енергената један су од кључних фактора економске обнове ове земље. Унија намерава да заједно са САД и Русијом развија транскаспијско-црноморски стратешки енергетски транзитни коридор са полазиштем у Казахстану.

Фосилна горива имају, међутим, негативан ефекат на климу. Процењује се да ће емисија угљен-диоксида у свету до 2030. године порасти за 55 одсто. Европа емитује 14 одсто глобалног износа гасова. До 2050. тај ниво би требало да се смањи на осам процената, али ће зато у земљама у развоју порасти за половину. САД емитују више гасова од Уније, а ускоро ће је у томе претећи и Кина. Истовремено, свет је "топлији" за 0,6 степени, а до краја овог века пораст би могао достићи 5,6 степени. Развој и коришћење нуклеарне енергије су, чини се, неизбежни. Енергетска и климатска безбедност су неодвојиве. Свестан стратешког значаја снабдевања из Русије, Брисел указује на потребу већих инвестиција у енергетски сектор у овој великој земљи. За Русију је енергија "најсветија од свих ствари".

Формирањем Енергетске заједнице југоисточне Европе, и Србија је постала део енергетског тржишта ЕУ, за сада у области електричне енергије. Најаве о транскаспијско-црноморском стратешком транзитном коридору, оквир су у коме је могућа реализација нафтовода Констанца – Панчево – Омишаљ – Трст (ПЕОП). Интереси за руски гасовод преко Србије су потенцијално вишеструко значајни. Србија је и више зависна од руских енергетских извора него чланице Уније. С друге стране, са другим државама западног Балкана Србија улази у 2007. годину – окружена ЕУ. Енергетска политика Брисела постаје стратешка детерминанта наше енергетске политике и енергетске безбедности.