Energetski zavisnik

"Ne sme se dozvoliti da energija, kao nekada komunizam, podeli Evropu", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, povodom skupa u Briselu koji je nedavno okupio prvake Evropske unije i 30 ministara inostranih poslova i energetike, članica EU i država aspiranata na članstvo. Tema skupa bila je energetska politika Unije i načini osiguranja visokog nivoa bezbednosti snabdevanja energentima. Skupu je prisustvovao i ministar energetike i rudarstva u Vladi Srbije Radomir Naumov.

Energetska bezbednost je jedna od ključnih reči savremenih međunarodnih odnosa. Više od 80 odsto rezervi nafte i gasa danas je u državnom vlasništvu. Izvoznici dobijaju na ekonomskoj snazi i uticaju, a potrošači se sve jače nadmeću za preostale izvore nafte i gasa, za ovu prvoklasnu "političku robu". Govori se o tome da izvoznici sve više koriste energiju kao snažnu polugu u međunarodnim odnosima.

Energetske projekcije izazivaju zabrinutost i pozivaju na hitnu akciju. EU podmiruje polovinu svojih energetskih potreba iz uvoza. Procenjuje se da će ova razmera narednih decenija dostići čitavih 70 procenata. Unija je najveći uvoznik i drugi najveći svetski potrošač energije. Sa Bliskog istoka uvozi 45 odsto nafte, a do 2030. iz uvoza će zadovoljavati devet desetina potreba za naftom. Sada se 40 odsto gasa uvozi iz Rusije, oko trećina iz Alžira i četvrtina iz Norveške. Uvoz gasa iz Rusije će do 2030. činiti 60 odsto potreba EU. Gas je za Evropu najatraktivniji energent: tri četvrtine svetskih rezervi su u krugu od četiri hiljade kilometara od Unije, što gasovode čini komercijalno isplativim. S druge strane, transport gasa zavisi od infrastrukture, pouzdanosti i stabilnosti snabdevača, saradnje sa susedima, zaštite od terorističkih napada. Najavljuju se zadaci NATO na osiguranju energetskih koridora i infrastrukture.

Osvajanje teritorija može biti zamenjeno osvajanjem energije, smatra visoki predstavnik EU Havijer Solana.

U Briselu podsećaju da je energija (Zajednica za ugalj i čelik) označila početak evropskih integracija. Žoze Manuel Barozo izdvaja značaj saradnje sa Rusijom na principima transparentnosti, vladavine prava, reciprociteta, nediskriminacije, otvorenosti tržišta i fer takmičenja. Zamašni prihodi Rusije od prodaje energenata jedan su od ključnih faktora ekonomske obnove ove zemlje. Unija namerava da zajedno sa SAD i Rusijom razvija transkaspijsko-crnomorski strateški energetski tranzitni koridor sa polazištem u Kazahstanu.

Fosilna goriva imaju, međutim, negativan efekat na klimu. Procenjuje se da će emisija ugljen-dioksida u svetu do 2030. godine porasti za 55 odsto. Evropa emituje 14 odsto globalnog iznosa gasova. Do 2050. taj nivo bi trebalo da se smanji na osam procenata, ali će zato u zemljama u razvoju porasti za polovinu. SAD emituju više gasova od Unije, a uskoro će je u tome preteći i Kina. Istovremeno, svet je "topliji" za 0,6 stepeni, a do kraja ovog veka porast bi mogao dostići 5,6 stepeni. Razvoj i korišćenje nuklearne energije su, čini se, neizbežni. Energetska i klimatska bezbednost su neodvojive. Svestan strateškog značaja snabdevanja iz Rusije, Brisel ukazuje na potrebu većih investicija u energetski sektor u ovoj velikoj zemlji. Za Rusiju je energija "najsvetija od svih stvari".

Formiranjem Energetske zajednice jugoistočne Evrope, i Srbija je postala deo energetskog tržišta EU, za sada u oblasti električne energije. Najave o transkaspijsko-crnomorskom strateškom tranzitnom koridoru, okvir su u kome je moguća realizacija naftovoda Konstanca – Pančevo – Omišalj – Trst (PEOP). Interesi za ruski gasovod preko Srbije su potencijalno višestruko značajni. Srbija je i više zavisna od ruskih energetskih izvora nego članice Unije. S druge strane, sa drugim državama zapadnog Balkana Srbija ulazi u 2007. godinu – okružena EU. Energetska politika Brisela postaje strateška determinanta naše energetske politike i energetske bezbednosti.