Мало краљеви, мало народни хероји

Панчево – Ни петиција која је данима потписивана у центру Панчева, крајем прошле године, на иницијативу локалног Астрономског друштва, није приморала градску Комисију за одређивање имена улица и тргова да Улицу народног хероја Петра Драпшина преименује у Улицу Милутина Миланковића. Иако нико од чланова Комисије то јавно не каже, изгледа да је сазрело мишљење да се у „брисању“ имена улица у једном тренутку претерало у Панчеву, да је то чињено олако и без ваљаног образложења. Панчевци најчешће помињу пример одузимања улице Иви Лоли Рибару. Они склонији иронији уз то питају по каквим критеријумима је млади Рибар изгубио улицу, а Моша Пијаде је задржао.

Дејан Боснић, директор Библиотеке у Панчеву, који је последње две године на незахвалном месту председника Комисије за подизање споменика и одређивање назива тргова и улица, како гласи њено пуно име, не може да тумачи размишљања својих претходника, али признаје да нема строгих критеријума којих би се чланови овог тела могли држати а још мање иза њих заклонити. У тексту градске одлуке која регулише ову област, последњи пут допуњаване 2010. године, стоји да ће се улице и тргови звати „по именима истакнутих и знаменитих личности, важним догађајима и датумима, географским називима“. Могуће је, каже се у одлуци, имена давати и по „другим прикладним називима“. У њој, дакле, пише оно што се подразумева и чега би се чланови Комисије држали и да је нема, па је сав терет одговорности пао на оне који у њој седе. Састају се, вели Боснић, четири до пет пута годишње, али са одлукама не журе. Покушавају да ослушну како Панчевци реагују на разне предлоге који стижу на сто Комисије.

– Настојали смо да станемо уз предлоге којима се улицама дају имена људи директно везаних и заслужних за нешто у Панчеву и оних чија је величина универзална. А предлога има. Од женске мировне групе добили смо читав списак жена које она сматра достојним да по њима добију називе панчевачких улица, а на процену заслуга чекају и личности као што су амерички председник Вудро Вилсон, научник Милутин Миланковић, писци Милош Црњански и Фјодор Достојевски, али и два не тако давно упокојена панчевачка писца: песник Душан Вукајловић и прозаиста Драгутин Илкић Бирта. У време мандата ове комисије спомен-плоче су у Панчеву добили Зоран Ђинђић, Срђан Алексић (момак из Требиња који је погинуо бранећи пријатеља муслимана) и стрељани и обешени после уласка немачке солдатеске у Панчево 1941. године. Ускоро би спомен-плоча требало да се постави и на кућу панчевачке добротворке и легатора Олге Смедеревац. Комисија је, такође, донела одлуке да се подигну споменици, или поставе спомен-плоче панчевачким Јеврејима погинулим у Другом светском рату, погинулим Панчевцима у рату деведесетих година прошлог столећа, Михајлу Пупину, Ђорђу Вајферту и краљу Петру Првом. У потоњем случају ради се о изради новог споменика који је тридесетих година 20. века подигнут у Панчеву, по пројекту Петра Палавичинија. Споменик, који представља краља Петра на коњу, срушио је немачки окупатор, а омладински активисти металне делове споменика после рата продали на отпаду. Прва два спомен-обележја требало би реализовати до краја ове године, Пупин и Вајферт би, према том плану, споменике требало да добију идуће године, а Петар Први 2013. Извесно је да овај план неће моћи да буде поштован из прозаичног разлога – нема пара – каже Дејан Боснић.

--------------------------------------------------------

Колико пара, толико имена

Градска одлука о називима улица, многи Панчевци то не знају, садржи и обавезу да се на местима за постављање табли са називима улица упишу сви називи до сада, изузимајући период Другог светског рата. На питање зашто Градска управа није испоштовала сопствену одлуку, Боснић каже да је то колико он зна такође зато што за то нема пара.