Први "шприц" у двадесетој години

Сваки пети наркоман у престоници користи "прљав" шприц и свака седма девојака која је хероински зависник продаје тело за новац. У Београду има 11.000 наркомана, а чак 90 одсто њих је зависно од хероина. Скоро сваки други интравенски наркоман живи са вирусом хепатитиса Це, а пет одсто зависника има вирус ХИВ-а.

Више од половине београдских наркомана било је у затвору, а у вртлог хероинске зависности они најчешће бивају увучени у двадесетој години.

Стаж дужи од деценије

Ово су подаци које за наш лист открива Тим Роудс, са Факултета за тропску хигијену Универзитета у Лондону, који је, у сарадњи са Иницијативом за превенцију ХИВ-а међу "рањивим" групама, покренуо прву квалитативну студију о животу особа које живе са вирусом ХИВ-а у Србији и Црној Гори. Ова студија спроводи се кроз Програм Уједињених нација за развој у Београду, а финансира је Министарство за међународни развој Велике Британије.

– Циљ ове студије, која је урађена на узорку од 347 наркомана у Београду и 266 зависника у Подгорици, била је процена броја зависника који живе у главним градовима Србије и Црне Горе, а потом и процена стопе вируса ХИВ-а и хепатитиса Це у овој субпопулацији. Више од 80 одсто наших испитаника чинили су мушкарци, просек њихових година био је 31, а просечна дужина наркоманског "стажа" – једанаест година, што нас је довело до закључка да су први контакт са хероином имали око двадесете године – прича Тим Роудс.

Он објашњава да је закључак о 11.000 наркомана у Београду и 2.600 зависника у Подгорици добијен не само на основу ове студије, већ и уз помоћ података из београдске полиције, Завода за болести зависности и ВМА. Роудс истиче да наше епидемиологе треба посебно да забрињава податак да је релативно мали број зависника тестиран на вирус хепатитиса Це и вирус сиде, што значи да је тек свака друга особа која припада веома овој ризичној популацији проверила свој вирусолошки статус. Проценат тестираних особа још је мањи у Подгорици, у којој је сваки трећи зависник дао крв на анализу. Од укупног броја тестираних особа, четрдесет одсто њих открило је да живи са вирусом хепатитиса Це, а пет одсто наркомана добило је потврду да је ХИВ позитивно.

Профил зависника

– С обзиром на то да је игла материјални посредник између човека и вируса, истраживали смо колики број особа користи стерилне шприцеве и добили веома забрињавајуће податке да 20 одсто наркомана у Београду и сваки четврти зависник у Подгорици употребљава искоришћене шприцеве, чиме се значајно повећава шанса да у "пакету" са хероином у крв унесу и – вирус сиде или хепатитиса. Већи ризик за пренос вируса носи узимање дроге на отвореном простору, јер наркомани тада немају времена за чишћење и мењање прибора. Оно што смо такође установили јесте да велики број особа чува искоришћене туфере, које употребљава за брисање крви након интравенског ушприцавања дроге, а познато је да нема боље средине за развој бактеријских инфекција од нестерилних блазиница – каже Тим Роудс.

Наш саговорник истиче да наркомани лакше долазе до шприцева последњих година, али додаје да је и даље проблематичан однос апотекара према продавању инјекција, што нарочито долази до изражаја у ноћним сатима и преко викенда. У Подгорици је још већи проблем доћи до шприцева у апотекама, додаје Роудс.

– Зависност нећете смањити ако наркомане спречавате да купе прибор за убризгавање дроге. Не можете се руководити идејом "што мање црнаца, то мање расне дискриминације. Јер, ако немају стерилну опрему, користиће оно што им је доступно – нестерилни прибор – закључује наш саговорник који додаје да процене епидемиолошких служби говоре да је зависницима у Србији и Црној Гори потребно девет милиона шприцева годишње.

Истражујући породични и интимни профил зависника од дроге, аутори ове студије установили су да скоро половина зависника живи са родитељима и да само трећина њих има сталног сексуалног партнера – који такође користи дрогу, а више од половине наркомана има више од три сексуална партнера. Њихово сексуално понашање такође је веома забрињавајуће – 60 одсто њих понекад или никад не користи кондом са повременим партнерима. И још нешто – чак 14 одсто девојака које су учествовале у овој студији изјавиле су да су у тренуцима апстиненцијалне кризе продавале тело за новац. У последњих годину дана 44 одсто наркомана у Београду и 35 одсто подгоричких зависника који су учествовали у овој студији било је у затвору због дроге.
Катарина Ђорђевић

--------------------------------------------------------------------------

Паника у Нишу

НИШ – На нишке клинике за токсикологију и инфективне болести јуче,  између 12.45 и 13.45 часова пребачена су четири наркомана у врло тешком стању. Према информацијама које смо добили у нишком Клиничком центру наркомани су у бесвесном стању и предузимају се мере да им се спасе живот. Претпоставља се да је, с обзиром на то да је сличан случај забележен и у среду увече када је један наркоман у коми примљен на Клинику за токсикологију, нишким наркоманима прекјуче и јуче продавана нека веома јака дрога, највероватније чист хероин. То је довело до тешких тровања и коматозног стања међу уживаоцима наркотика.

О овој појави која је изазвала панику међу нишким наркоманима, сазнајемо, обавештена је и Полицијска управа у Нишу.
Т. Тодоровић