Ивановић: О статусу Косова ћемо тек преговарати

БЕОГРАД - Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић уверен је да ће се о питању статуса Косова тек преговарати, и оцењује да Албанци полако схватају да је Србија та која „држи све кључеве”.

„Треба свима да буде јасно, па и косовским Албанцима, да питање статуса Косова није решено. Уз сво поштовање за Америку и друге утицајне и јаке земље које су признале независност Косова, јасно је да док то Србија не буде урадила, постоји озбиљна сметња да се као независни промовишу”, истакао је Ивановић у интервјуу Танјугу.

Ивановић је додао да са питањем преговора о статусу Косова не треба журити, али да и Албанци полако почињу да схватају да је Србија држи све кључеве и да ће са њом морати пре или касније да разговарају о томе.

Он је појаснио да Србија уочи избора није у прилици да разговара о тако осетљивом питању, али да и са друге стране, у Приштини, постоји велика политичка нестабилност са сталном претњом пада владе.

Таква влада сигурно не може да разговара о тешким стратешким питањима, сматра Ивановић.

Он је нагласио да преговори о статусу Косова неће моћи да буду сасвим независни од актуелних преговора о техничким питањима.

„Питање статуса и техничка питања се преплићу. Са брзином решавања техничких питања ми заправо дефинишемо и моменат када ћемо морати да отворимо и велико и кључно питање - дефинитиван однос Србије према свом делу и дефинитиван однос косовских Албанаца према Београду”, казао је Ивановић.

Он лично сматра да је кипарски модел једино право решење за косовско питање.

„Без обзира на то што су немачка канцеларка Ангела Меркел и још неки државници у Европи рекли да не желе да увезу проблем у ЕУ, мислим да ће то можда бити једино право решење”, рекао је Ивановић и појаснио да је Кипар тек ових дана, пет или шест година после уласка у ЕУ, близу некаквог решења.

„Тек сада преговори имају смисла, јер кипарски Грци схватају шта су добили, а кипарски Турци шта су изгубили. Тек онда када постоји тако јак економски и политички интерес, људи су много спремнији на компромисе и договоре”, рекао је Ивановић, истичући да исти сценарио очекује и за Косово.

„То је Србија у ЕУ са територијом Косова на коју се неће примењивати европско законодавство”, појаснио је Ивановић.

Говорећи о питању статуса севера Косова и Метохије Ивановић је истакао да ће оно сигурно бити отворено, али „заједно са статусом целог Косова”.

Он је додао да је север КиМ специфичан јер се показало да тамо није могуће као у осталим деловима Косова спровести приштинске законе или применити Ахтисаријев план.

Та специфичност, истакао је Ивановић, мора се узети у обзир када се буде преговарало о статусу, али не на штету Срба са југа Косова.

„Ми морамо имати генерално једнак приступ према српском становништву на Косову, једнако као што имамо јасан приступ према косовској независности”, подвукао је Ивановић.

Упитан да ли постоји идеја о томе какав би статус севера могао бити и да ли се размишља о Ахтисари плус плану, Ивановић је рекао да ће Ахтисаријев оквир који гарантује косовску независност остати неприхватљив за сваку власт у Србији.

„Тај план је генерално одбачен, али не значи да су сва решења лоша”, истакао је Ивановић.

Упитан да ли је иза посете немачке канцеларке Београду остао услов да Србија призна независно Косово уколико жели у ЕУ, Ивановић је рекао да то није генерални став ЕУ.

„Уз сво уважавање Ангеле Меркел као канцелара једне веома утицајне државе у свету, а вероватно најутицајније у ЕУ, то није став целе ЕУ. То је став појединачно Немачке, можда још неких чланица, али не и генерални став ЕУ нити ће се то моћи усагласити на тај начин”, рекао је Ивановић.

Он је образложио да су унутар ЕУ „сви свесни да западни Балкан може да буде дестабилизирајући фактор за читаву западну Европу”.

Подсећајући да би ескалација насиља, која је деведесетих виђена на територији Балкана, значила и колоне избеглице за западноевропске земље, Ивановић је истакао да Европа такав сценарио сигурно жели да избегне.

Он је истакао и да се нада да ће Србија добити статус кандидата до краја ове године, односно да ће, како је рекао „ЕУ остати коректна и принципијелна”.

„У свим досадашњим контрактима су говорили да је кандидатура нешто што се условљава пре свега сарадњом са Хашким трибуналом. Та страница је затворена и то не због ЕУ него и због нас самих, према томе мислим да ЕУ не би смела да пољуља свој кредиибилитет на овом простору”, додао је Ивановић.

Он је рекао и да Србија по свим постављеним критеријумима испуњава услов да поставе кандидат за чланство у ЕУ.

„Мислим да бисмо морали добити и датум за почетак преговора, али то није сигурно јер зависи од слободне интерпретације појединих земаља чланица ЕУ”, нагласио је Ивановић.

Упитан да ли су поруке које је Меркелова изрекла у Београду предале европску будућност Србије у руке косовских Албанаца, Ивановић је рекао да Албанци и иначе „олако читају такве поруке”.

„Мислим да би уз своју традиционалну агресивност коју показују у оваквим ситуацијама, то могао да буде позив на ново насиље. С друге стране, Албанци никад нису сами у доношењу таквих одлука, тако да је много важније шта ће им на затвореним састанцима рећи амбасадори земаља чланица ЕУ, али и амерички амбасадор у Приштини који је несумњиво веома утицајан тамо”, рекао је Ивановић.

Он је додао и да од услова које је поставила немачка канцеларка, прва два, односно наставак дијалога и проширење деловања Еулекса на целу територију Косова, није ни требало постављати.

Није имало смисла инсистирати на њима, додао је Ивановић, јер, како је рекао, Србија је заинтересована за сарадњу са Еулексом, а дијалог је такође опредељење Србије.

Говорећи о укидању паралелних институција, Ивановић је поновио да постоји уставна обавеза Србије да становништву на Косову пружи све услуге које имају грађани у другим деловима Србије.

„Могу оне (институције) бити рационалније, реорганизација може да се догоди али то не сме да буде реорганизација ради смањења, већ ради повећања функционалности тих институција које понекад показују слабост у деловању”, додао је Ивановић.

Упитан на који ће начин Србија решити питање царинског печата, које се као услов за добијање кандидатуре помиње и у Акционом плану владе, Иванових је истакао да оно мора бити у сладу са Резолуцијом 1244.

Он је објаснио да косовске царине нису постојале када смо потписали ЦЕФТА споразум, већ да је то учињено са Унмик царинама.

Значи ако Унмик царине као такве не постоје, што је чињеница, онда оне могу бити замењене само нечим што је апсолутно неутрално и јасно указују да се о Косову говори као о протекторату и о Косову за које је стриктно веза Резолуција 1244.

„Присталица сам формулара ЕУ, који важи у читавој Унији и без посебних печата”, рекао је Ивановић.

„Суштина је да јасне индикације и везе са Резолуцијом мора бити, јер ћемо у противном ући у замку да косовске царине буду почетак дефакто признања”, нагласио је Ивановић.

Он је додао и да би за присуство представника Косова у међународним институцијама и форумима требало решити на исти начина.

Заступање и представљање у складу са Резолуцијом, уз Унмик или са јасном идентификацијом да је Косово протекторат је прихватљиво за Београд, подвукао је Ивановић.

Он је оценио и да се у Бриселу 2. септембра када преговори Београда и Приштине буду настављени неће догодити ништа драматично.

Појашњавајући да се до договора са приштинском страном тешко долази, јер како је рекао, косовски Албанци настоје да свако од техничких питања ставе у функцију свог признања, Ивановић је истакао да је битно да Србија унапред стави до знања где су црвене линије.

„Мислим да је председник Тадић дао врло јасно поруку која ће се читати и у Бриселу и у Вашингтону, али и на другим местима”, закључио је Ивановић.