Јак притисак на Буша

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 7. децембра – Извештај двостраначке Студијске групе је нови досад најјачи унутрашњи притисак на председника Џорџа Буша, процењују познаваоци, да хитно промени стратегију у Ираку како би нашао "частан излаз" за САД из тамошњег ратног кошмара и спречио избијање ширег, регионалног, оружаног сукоба. Белој кући ће, сматра се, бити врло тешко да се оглуши о те јуче објављене препоруке, којима се инсистира – и на новом курсу према проширеном Блиском истоку, а тиме и на поприличном прекрајању њене глобалне политике.
Више је разлога за повећану обавезност примене иначе саветодавног документа. Најважнији је, свакако, већ раширено признање да Америка "више не може да настави путем који ју је довео до заглибљивања у Ираку".

Хроничари томе додају "интимистичку" ноту. Јер, кажу, промену курса сада форсирају кадрови из мандата Џорџ Буша старијег, који су консултовали и њега лично, па постоји нада да ће садашњи лидер најзад послушати критике јер долазе из окружења његовог оца.

Рапорт Студијске групе је "манифест реализма", истиче данас "Вашингтон пост" уз сугестију да је то велики напредак у поређењу са претходним "лакировкама". Наводи се, при том, пример да је једног јулског дана у Ираку, војна служба пријавила 93 акта насиља, а да је накнадном провером утврђено да их је било 1.100. Администрација је досад често критиковала медије за "претеривања у катастрофичности", али се испоставља да је она претеривала у "пролепшавању грубе стварности". Тешко је правити добро политику на основу информација које се систематски скупљају с циљем да минимализују одступања (стварности) од политичких циљева – закључује "Пост".    

Чак се и "манифест реалности" местимично судара с реалношћу – увиђа "Ју-Ес-Еј тудеј". Како ће се остварити препорука за појачани тренинг ирачких оружаних снага кад врло мало Американаца на терену говори арапски – указује се уз прецизирање да тај језик течно употребљава само шест људи од укупно 1.000 запослених у амбасади САД у Багдаду. Или – треба ли претити ускраћивањем америчке подршке ирачкој влади ако не испуњава договорене обавезе, кад је она и онако уздрмана ударима гериле која надмашује моћ званичних трупа?

Није сасвим реално ни очекивати да ће обраћање садашњим "непријатељима" САД – Ирану и Сирији – за помоћ у стабилизацији суседног им Ирака, бити плодотворна колико се прижељкује. Бар не убрзо и не без уступака одавде на које ће Бела кућа тешко пристати. Вашингтон, наиме, инсистира да се Иран одрекне нуклеаризације, у којој се одавде види тежња за прављење атомске бомбе, што Техеран одбацује. Уједно, кооперација са Дамаском би подразумевала подршку његовом захтеву да му Израел врати окупирану Голанску висораван, а што би пореметило односе Вашингтона с главним блискоисточним савезницима у Тел Авиву…

Студијом су посредно "поткачени" сви стубови овдашњег система. За неефикасну стратегију у Ираку највећу одговорност сносе Бела кућа и Пентагон, за недовољно делотворну дипломатију – Стејт департмент, а део кривице сноси и Конгрес који није довољно надзирао потезе извршне власти, често остајући посвећен међупартијском препуцавању. "Грађани су на изборима и Студијска група у свом извештају тражили промену курса у Ираку и Бушова администрација то мора да уважи" – поручује наступајући лидер сенатске већине, опозиционих демократа, Хари Рид. Аутори рапорта, ветерани Џејмс Бејкер и Ли Хамилтон, кажу да су били "изненађени" Бушовим добрим пријемом њиховог критичког документа.

Бела кућа наговештава да би Буш могао да, већ до краја ове године, објави корекцију курса у виду "новог пута напред у Ираку". Ишчитаће у међувремену, додаје се, налазе Здруженог генералштаба војске, Пентагона, Стејт департмента. А већ данас ће чути и шта о свему томе мисли његов главни спољни савезник, британски премијер Тони Блер, кога прима у Белој кући.

Ситуација у Ираку, евидентирана извештајем Студијске групе, јесте "лоша и погоршава се". Такав ток ће се тешко зауставити, произлази из рапорта који упозорава да америчка војска не би смела ни да остаје још дуго у борбама, које јој односе све више живота и повећавају незадовољство овдашњих грађана, нити да се нагло повуче из те земље, јер би се хаос тамо и појачао и проширио Блиским истоком.

Наде се сада највише полажу у дипломатију. А она тражи много више времена од онога с којим се рачуна на немилосрдном бојишту.

-----------------------------------------------------------

Потврђена кандидатура новог шефа Пентагона

Гејтс ка објединитељ

ВАШИНГТОН, 7. децембра - Бивши шеф ЦИА Роберт Гејтс (63) добио је синоћ сенатску потврду своје кандидатуре за шефа Пентагона где ће заменити Доналда Рамсфелда који је недавно поднео оставку због неефикасности на ирачком бојишту. Будући министар одбране САД се истовремено испоставља као ретки објединитељ овде разбукталих политичких страсти, јер му безмало једнодушно поверење исказују обе главне странке.

Комитет за оружану службу му је номинацију прихватио једногласно са 24:0, а пленум Сената односом гласова 95:2, баш на дан објављивања извештаја двопартијске Студијске групе којим је затражена битна промена курса у Ираку. Гејтс је, иначе, био члан те аналитичке екипе.

Процењује се да је подршку опозиционих демократа, који од Нове године преузимају вођство у оба дома Конгреса, добио као стратег решен да исправи амерички војни курс на главном спољном фронту. У то их је, уз остало, уверио признањем да "САД не побеђују у Ираку" и да је спреман да "чује шта други кажу".

Полагање заклетве и ступање Гејтса на чело Пентагона предвиђено је за 18. децембар. Као разлог за тај "одложени термин", званично је наведено извршавање Гејтсових преосталих обавеза на тексаском универзитету "Еј енд Ем", чији је ректор.