И по бабу и по стричевима

У фудбалским круговима широм света постала је пракса да се годишњи, или сезонски, избори најбољих (играче, тренере, судије...) претварају у фарсе и да славодобитници постају они, који то нису заслужили.

Нажалост, управо то се десило и приликом првог проглашења Заједнице фудбалских клубова Меридијан суперлиге од како је Србија постала самостална држава. Морали су гласачи да заобиђу "више интересе" и гласају по унапред утврђеним критеријумима (којих сада нема). Морали, јер је требало показати и доказати свима нов, исправан, савремен начин рада и другачији приступ у целокупној фудбалској организацији, па и у овом сегменту. Уместо тога наш први избор се претворио у гласање и по бабу и по стричевима.

Елем, нико нема намеру да спори квалитете награђених, поготово репрезентативца Николе Жигића, или рецимо судијског интернационалца Дејана Делевића, али...

Очекивало се да буду изабрани најбољи у календарској години искључиво по учинку у Меридијан суперлиги, пошто награде додељује Заједница која води само ово такмичење. Уместо тога, због "виших интереса", причало се о ономе шта је учинио Жигић носећи црвено-бели дрес у протекле три сезоне, где је све радио Михаило Ивановић, колико је укупно судио Делевић... Свака част Жигићу на учинку у дресу репрезентације и шпанског Расинга, али то нема благе везе с нашом лигом и овим избором. Неко је помешао лончиће и побркао бабе и жабе.

Подсетимо, да је у 2006. одиграно укупно 29 првенствених кола (13 пролетос и 16 јесенас). Чињеница је да је Жигић учествовао у освајању титуле, међутим... Одиграо је пролетос само девет мечева и постигао четири поготка, док је јесенас на три утакмице два пута био стрелац. Значи на укупно 12 мечева (41,4 одсто) дао је шест голова (просек 0,5 по сусрету) од Звездиних 54 (11,1 одсто).

Поређења ради, његов клупски друг Душан Ђокић је одиграо укупно 25 утакмица (86,2 одсто) и постигао 18 погодака (0,72 по сусрету), или трећину од свих Звездиних голова (33,3 одсто). Ђокић је такође освајач титуле, а при томе је и други стрелац минуле сезоне и први голгетер текуће.

Избор је интересантан и када су тренери у питању. Ако су резултати најбољи показатељ, а требало би да је тако, навешћемо само да је Италијан Валтер Зенга освојио шампионски пехар (непоражен ове године), као и да је Душан Бајевић окићен незваничним ловором јесењег првака и има најбољи биланс од 25. домаћих стручњака колико их је радило ове године  (освојио 41 бод у 16 утакмица). Уколико је критеријум да су радили целе године "у игри" су само четири кандидата: Слободан Крчмаревић (ОФК Београд), Никола Ракојевић (Банат), Михаило Ивановић (Вождовац и Смедерево), Радован Ћурчић (Хабитфарм Јавор и Борац). Ту је редослед следећи: Крчмаревић 41 освојени бод (13 пролетос, трећи јесенас), Ракојевић 41 (пети, седми), Ивановић 36 (осми, девети), Ћурчић 33 (девети – испао из лиге, једанаести). Дакле, шеф стручног суперлигаша са Карабурме је најбољи, док славодобитник Ивановић чак има негативан биланс: по девет победа и ремија, уз 11 пораза и гол-разлику 32:36.

Занимљиво је и да је Дејан Делевић истог дана кажњен и награђен. Док је Судијски одбор саопштио разлоге за санкције (пропусте у дељењу правде у 16. колу у дербију на Карабурми), о признању је речено само да је најбоље оцењени (чак ни просечна оцена није обелодањена).