Вође "кланова" у бекству

ТЕМА ДАНА
Име бившег високог функционера ЈУЛ-а и министра здравља Милована Бојића не налази се на кривичној пријави поднетој тужилаштву због утаје пореза у приватној клиници "Острог" из Београда. Иако се он у јавности помиње као неформални власник ове здравствене установе, а био је и у улози домаћина на свечаном отвaрању у августу прошле године, под ударом закона наћи ће се, за сада, директор клинике Слободан Кнежевић и његова заменица Љиљана Сарић. Пореска полиција у интерној документацији "Острога" пронашла је податке да је особи, под псеудонимом "Шеф", на руке исплаћена знатна сума новца.

– Бојић није обухваћен првом пријавом, са њим није разговарано. Али, на основу свих података којима располажемо о пословању клинике "Острог", ми смо уверени да је он иза свега. Зато ћемо накнадно поднети пријаву против њега, а на тужилаштву је да предузме мере у складу са законом – каже за "Политику" Владимир Илић, државни секретар Министарства финансија у чијем саставу је и Пореска полиција.

Политичари, директори, генерали...

Кривична пријава против двоје руководилаца приватне клинике стигла је 4. децембра у Пето општинско тужилаштво, потврђено је "Политици". Како кажу у овом тужилаштву, "реч је о изузетно обимној документацији, а када је проучи заменик тужиоца коме је случај додељен, донеће одлуку да ли ће поднети захтев за спровођење истраге или ће затражити додатно прикупљање потребних обавештења".

Милован Бојић није прва јавна личност за коју се сумња да је организатор групе која се бави криминалом, а која успешно избегава кривичну одговорност. Ових дана органе гоњења, да ли само привремено, надмудрио је и пензионисани војни генерал Грујица Давидовић који се терети да је учествовао у малверзацијама везаним за приватизацију Грађевинског предузећа "Рад", тешким 1,3 милиона евра. Генералу ни полиција не може да уђе у траг, као ни бившем директору "Це маркета" Слободану Радуловићу, кога тражи Интерпол јер је оптужен да је организатор "стечајне мафије". Због чега, посебно када је реч о привредном криминалу, главешине група углавном успешно избегавају кривичну одговорност чак и када се ради о јавним личностима?

Адвокат Војкан Симић, бивши председник Првог општинског суда у Београду, не искључује могућност да такве личности, некада високо котиране у јавном животу, и даље имају контакте са особама које им благовремено достављају информације о томе шта им се спрема.

– Кривична дела из области привредног криминала подразумевају директан умишљај, што значи да извршиоци планирају и шта да предузму у случају да буду откривени – каже Симић.

По његовом мишљењу, сваки случај има своје посебности па је тешко закључити да организатори групе, по неписаном правилу, увек избегну кривичну одговорност. Избор тренутка када ће неки случај бити процесуиран, као и да ли у том моменту има довољно доказа против главног осумњиченог, зависи од полиције и тужилаштва. Осим тога, богати и моћни имају могућност да ангажују најбоље адвокате који им увек могу дати најбоље савете за одбрану пред полицијом или судом.

Тешко до доказа

Београдски адвокат Небојша Павловић каже да га не изненађује чињеница да су организатори група углавном у бекству јер су се својим способностима наметнули саучесницима као вође. Њихов друштвени положај и пословни утицај стварају им неприкосновени ауторитет у очима њихових сарадника.

– Са таквим контактима несумњиво су боље обавештени од других, увек постоји неко ко ће им доставити, за њих, важну информацију. Јавна је тајна да је полиција прикупљајући податке о такозваној "стечајној мафији", између осталог, прислушкивала телефоне осумњичених. И шта се десило – од свих само је Слободан Радуловић, кога терете да је организатор групе, благовремено отишао у Шпанију где је, претпоставља се, склонио и новац – каже Павловић.

Овај адвокат сматра да је, када је реч о бекствима главешина организованог криминала, ипак пресудна улога полиције која би у сарадњи са тужилаштвом морала правовремено да реагује и спречи њихов одлазак из земље, или да прикупи доказе против организатора криминалних група, чак и када се вешто крију иза других.

А да се то може спровести говори пример Марка Лугоње, оптуженог за скривање најтраженијег хашког бегунца Ратка Младића, који је 20. септембра ове године ухапшен на београдском аеродрому "Никола Тесла", када је покушао да оде у Москву. Ухапшен је у заједничкој акцији Тужилаштва за ратне злочине, БИА и МУП-а Србије.

Након што је до ових државних органа дошла информација да Лугоња планира одлазак у Русију, Други општински суд у Београду донео је на предлог тужилаштва хитно, баш тог дана, решење којим се Лугоњи забрањује да напусти место боравка. Полиција и правосуђе су тим примером показали да када се неком случају приступи крајње озбиљно може да се спречи излазак из земље оптуженог. Додуше, овај догађај може се посматрати и са друге стране: поново је ухваћен ситан играч, а онај главни, чији лик је општепознат широм света, и даље је изван домашаја закона

Милан Галовић,  Мирослава Дерикоњић

--------------------------------------------------------------------------

Генерал Давидовић контролисао наплату путарине

Поред тога што је осумњичен за малверзације "стечајне мафије", одбегли пензионисани војни генерал Грујица Давидовић, као главни контролор наплате путарина могао је да буде упознат и са малверзацијама групе прозване у јавности – "друмска мафија", а која је годинама крала новац од наплаћене путарине.

Генерала Давидовића за сада нико још није званично осумњичио да је члан ове криминалне организације, али је према наводима појединих медија он доскора био запослен у Дирекцији за путеве. На овој функцији, како је наведено, бивши начелник ужичког корпуса био је до маја ове године када су почела прва хапшења виновника ове дугогодишње незаконите шпекулације.

Према истим наводима, одбегли пензионисани генерал истовремено је обављао функцију заменика стечајног управника предузећа "Рад" и суперконтролора у Дирекцији за путеве. Он је по својој функцији требало да буде лице које би спречавало да се овакве незаконите радње одвијају, али за сада нема никаквих назнака да је то и чинио.

Иначе, у јавности се говори и о пријатељству Давидовића и Велимира Илића, министра за капиталне инвестиције у Влади Србије због чега се верује и да је пензионисани генерал уживао својеврсну заштиту са највишег места. То познанство датира још из периода владавине Милошевића када је пензионисани генерал помагао Илићу, тадашњем опозиционару и тако га задужио. Са друге стране Илић је демантовао сваку повезаност са осумњиченим Давидовићем, али чињеница је да је Дирекција за путеве под директном надлежношћу Министарства за капиталне инвестиције.

Д. С. В.