Деца међу сениорима

Неупућени би могли да помисле да се у Дохи ових дана одржава некаква пионирска олимпијада, а не најбројније такмичење после олимпијских игара. На Петнаестим азијским играма у главном граду Катара такмиче се и – деца.

Ирачанин Амер Али је последњег дана августа напунио десет година. Пливањем је почео да се бави са шест лета, а у Дохи представља своју земљу леђно на 100 и 200 метара. На тој двоструко дужој стази са 2.47,28 био је последњи у квалификацијама, 46 секунди спорији од такмичара који се финала домогао с најбољим временом. Али не очајава. Изјавио је да му је циљ да једног дана подари свом народу олимпијско злато.

Крокодилске сузе на опроштају с мајком

Ирачанин није усамљени пример на Азијским играма. Катаранка Ала Шуди с непуних 11 година (рођена 22. децембра 1995) пуца и на најсјајније одличје у једрењу (класа "оптимист"). Њен земљак Али Абдин с 12 лета (28. април 1994) најмлађи је ватерполиста на турниру.

Домаћин има подмладак и међу тенисерима. Рођена браћа Мохамед и Абдулах Салех имају 14 односно 15 година. Чланови су тениске академије двоструког победника "Ролан Гароса" Шпанца Серхија Бругере у Барселони.

– Веома сам млад. Игре су велико искуство за мене. У Дохи сам да учим од других. Узор ми је најбољи играч на свету Роже Федерер, – рекао је Мохамед чијем је брату идол најљући ривал швајцарског тенисера Шпанац Рафаел Надал, јер му као и његовом учитељу Бругери највише лежи земљани терен. 

У куглању се такмиче 13-годишњаци Сам Чан Венг (Макао) и Денис Пулунгоно (Индонезија). Агенције наводе да је најмлађи међу 140 индонежанских учесника плакао као киша на опроштају с мајком када се кретало у Катар. 

Међу 39 спортова на Азијским играма јесте и – шах. У његовој историји чуда од деце је било као плеве, али је најстарији међу хиљадама такмичара у Дохи шахисткиња. Јапанка Емико Накагава, рођена 1941, учесник десет шаховских олимпијада, каже да јој старост не представља проблем у борби с млађима, пошто је у шаху битна ментална снага, а не физичка.  

Спортски "патуљци" очигледно не презају да међу велесиле гурну младеж. На Играма Комонвелта у марту у Мелбурну у историју овог такмичења је ушао 12-годишњи стонотенисер Џошуа Шинг с Вануатуа, острва на пола пута између Хаваја и Аустралије. Мада организатори нису имали веродостојан податак, највероватније да је најмлађи учесник Игара које су први пут одржане 1930.

Са 150 центиметара побрао је симпатије публике у мечу против 26-годишњег Исмаила Шахида са Малдива. Водио је са 11:8, 11:9, али брука није пукла. Уплашио се победе па је више него дупло од њега старији ривал начинио преокрет – 11:7, 11:4, 11:5.

Иако су младошћу скренули пажњу на себе, олимпијска медаља ће заувек да буде неостварени сан већини побројаних. Другачији примери су уписани у историју Игара.

Злато с 13 лета

Најмлађи освајач злата је Американка Мејџори Гестринг, са 13 година у скоковима у воду. Најмлађи спортиста који се окитио било којим одличјем у појединачној конкуренцији јесте данска пливачица Инге Соренсен која је с 12 година узела бронзу на 200 леђно. Оба подвига су начињена у Берлину 1936. када је и Хитлер занемаео пред америчким спринтером и скакачем удаљ Џесијем Овенсом (четири злата).

Шеснаест година раније у Антверпену Американка Ајлин Ригин освојила је злато у скоковима у воду са 14 лета. Није га одбранила на следећим Играма, у Паризу 1924 (сребро), али је приграбила злато у пливању на 100 леђно и једини је олимпијац који је саставио медаље у та два спорта на води.

Најмлађи освајач ипак је грчки гимнастичар Димитриос Лондрас. Имао је 10 година и 218 дана када је, вежбајући на разбоју, био заслужан за екипно сребро домаћина на првим играма модерног доба, у Атини 1896.