Политички рат око устава

Припремајући се за новембарске изборе, египатски политичари обилазе гувернорате, одлазе на ифтаре и сохуре – прве и последње ноћне оброке током рамазанског поста, седе са људима после дугих вечерњих молитви и обећавају нови Египат.

Политичке партије уживају у новим слободама. Прошлог новембра, нико није сумњао да Национална демократска партија Хосни Мубарака осваја убедљиву већину. Једино питање је било колико места могу да освоје Муслиманска браћа, забрањена, али толерисана исламистичка формација.

Данас, финансијски добро поткована и најбоље организована, браћа и њихово политичко крило, новоформирана Партија слободе и правде (ФЈП), први пут после деценија агитују ослобођени притиска власти и претњи да ће бити прогањани.

Рамазан је добродошао да проповеди по џамијама, које су спонзорисали, искористе да вернике позову на „обнову исламске праксе и исламског стила живота”. Имају амбицију да подршку у народу прошире толико да на парламентарним изборима добију и више од циљаних 30 одсто места у Народној скупштини, а да 2012. обезбеде контролу над чак 90 одсто места по саветима локалне управе.

Суочени са офанзивном реториком исламиста, секуларни лефтисти и либерали – они чија је средња класа заједно са незадовољним младима изнела Арапско пролеће и после 18 дана незапамћеног јавног бунта срушила Мубарака – покушавају да у страху од теократије формирају сопствени фронт. Доста неуспешно.

И док исламисти избегавају да прецизно објасне како виде постреволуционарно друштво, а секуларисти знају шта неће, а немају решења за озбиљне економске и социјалне проблеме земље са 84милионастановника, у свет египатске политике експлозивно се вратила тема везана за нови устав.

После референдума у марту, када је великом већином прихваћена промена девет чланова устава, све је изгледало једноставно: посланици новог парламента одабраће посебан комитет и надгледати процес писања новог устава који ће потом ићи на референдум.

Онда су се јавили критичари ове формуле, тражећи да се устав донесе пре сазивања новог парламента. Не желе да исламисти са својом очекиваном парламентарном већином имају одлучујућу реч око тога ко ће писати нови устав.

Пет месеци касније дебата око овог врућег питања поново се распламсала претећи да земљу увуче у политички грађански рат. Уједињени током рушења Мубарака, Египћани су се поделили. Површински, све личи на поларизацију секулариста и исламиста.

Уставно питање било је неко време потиснуто у други план захтевима за убрзање суђења Мубараку и чишћења апарата безбедности. Удовољавајући протесту на Тахриру, 8. јула – највећем рушењу старог режима – владајући Врховни савет оружаних снага (СЦАФ) се јавно изјаснио о захтевима демонстраната, изненађујуће најављујући уставну декларацију која садржи сет принципа новог Египта.

Ових дана је у јавност процурило да тај документ предвиђа да је „Арапска Република Египат грађанска, демократска држава, заснована на грађанима и владавини права” и да „поштује плурализам”.

Члан два фактички копира ранију референцу на ислам као државну религију и основни извор законодавства иако се немуслиманима даје право избора да се придржавају закона сопствене мере у питањима личног статуса и верских послова.

Документ садржи и спорни принцип који армију обавезује да чува „грађанску природу” државе – по угледу на турски модел који је управо током лета озбиљно дискредитован оставкама незадовољног армијског врха и јасном победом умерених исламиста на власти у Анкари.

Расправа се ужарила, потврђујући да обарање деспота није довољно за успостављање инстант стабилности. Чији принципи? Принципи у складу са или изнад устава? Да ли војска има право да експроприше вољу народа?

Једни су тумачили да ће, када СЦАФ званично представи Уставну декларацију, нови парламент морати да је поштује. Други, већина, су то одбацивали као апсурд, тврдећи да армија на власти није добила такав мандат од народа који је гласао на референдуму.

Исламистички ФЈП, члан Египатске демократске коалиције која окупља 34 политичке странке и групације, очекивано се изјаснио против обавезујућег карактера уставних принципа. Коалиција је одмах понудила свој списак необавезујућих принципа.

Собхи Салех, бивши посланик и лидер ФЈП, сматра да нико нема мандат да утиче на формулације новог устава, било идеологијом коју покушава да наметне, било институцијама које намерава да оснује.„Исламисти неће ћутати суочени са покушајима оних на власти да протуре идеје које су против народа и ислама”, каже представник исламистичке странке Мир и развој Саламул Танмија.

Коалиција 14 исламистичких група издала је оштро срочено саопштење у коме се покушај наметања уставних принципа назива „флагрантном провокацијом, кршењем демократије и пристрасним нападом на вољу Египћана”. Све подсећа на повратак диктатуре.

Иако има покушаја да се растући јаз премости, укључујући веома утицајног великог имама каирског Ал Азхара, седишта учења сунитског ислама поларизација не попушта. Исламисти и њихово тврдо крило салафиста (вахабита, следбеника радикалног, „чистог” ислама) прете да ће изаћи на улице. Арапско пролеће озеленило би усред лета.

Све се више испоставља да војници и нису тако лако спремни да се повуку и препусте власт цивилима, као што су обећавали. „Уместо да траже безбедан излаз из политичке арене, покушавају да обезбеде континуирану политичку улогу како би заштитили привилегије које су стекли током деценија диктатуре”, каже Рабаб елМахди, професор политичких наука са Америчког универзитета у Каиру.