Сива магла у оловној долини

Зајача – Петнаестомесечни Никола Павловић има предивне плаве очи. И упадљиво бледо лице. Његов, и проблем његових родитеља Ивице и Весне, јесте то што Никола има исто онолико микрограма олова у сваком децилитру крви, колико и месеци живота. То су показали резултати анализе, којој је било подвргнут Никола и још 48 малишана из подринског насеља Зајача, недалеко од Лознице. Податак да свако друго дете има повећану количину олова у крви, узнемирио је око 700 становника Зајаче која живи од прераде олова у топионици смештеној у самом центру овог места.

Шлепери црногорских, македонских и бугарских таблица тутње прашњавим друмом који дуж реке Штире вијуга кроз Зајачу. Они довозе и одвозе сировине које се прерађују у топионици, која је заједно са оближњим рудником антимона приватизована 2006, када је постала део Концерна „Фармаком МБ”, шабачког бизнисмена Мирослава Богићевића. И управо та тешка прашина која Зајачу прекрива чим ветар дуне, препуна је олова и других штетних честица.

– Падају у воду приче да је реч о лошој хигијени и да се радници не туширају кад се врате с посла, јер ни ја, нити било ко из породице не ради у топионици. Дете ми је болешљиво и веома сам забринут – каже Ивица, тридесетогодишњак сумњиво бледог лица. Своју крв, каже, за сада није давао на анализу.

Ту је Слађан Васиљевић, отац двоје деце, од којих је једно, шестогодишњи Милован, међу четворо најугроженијих, са пронађених 23,57 микрограма олова. Васиљевић има и трогодишњу Николину, која је, са 19,36 микрограма, на самој граници да двоструко премаши дозвољену норму.

Како се претпоставља, ови отрови разносе се највише са оближње депоније, коју топионица деценијама користи за одлагање прерађеног материјала у процесу производње. Нови власник је наследио проблем који је започет још пре Другог светског рата, када су Немци покренули тада најмодернију топионицу антимона у Европи. Ова депонија ни до данас није санирана, иако је званично уврштена међу пет црних тачака у Србији. Још увек се чека да држава изврши своју законску обавезу.

Топионица је једина фирма у Зајачи и у њој ради 70 људи из овог места, а просечна плата је око 25.000 динара. У школу иде 62 деце, од којих је њих 50 непосредно из Зајаче. И управо у школи, која се налази на само 250 метара од топионице, настала је паника да су деца отрована оловом. Како кажу мештани, често се из топионице шири смрдљиви сиви дим, који попут магле прекрије целу долину...

Слободан Живановић, председник Савета МЗ Зајача и одборник Скупштине града Лознице, објашњава да је код 25 деце утврђен повишен ниво олова у крви, изнад 10 микрограма по децилитру. Од њих, двоје има 29, а једно 31 милиграм олова. Живановић каже да су на интернету пронашли податке Светске здравствене организације, да концентрације и испод 10 милиграма могу бити опасне за рад бубрега, а да вредности веће од 100 могу узроковати кому и смрт.

Топионица је пре приватизације месечно прерађивала око 350 тона сировине, а сада око 2.500 тона, указују мештани Зајаче и сумњају да филтери за пречишћавање могу да издрже то повећање. Оптужују топионицу што довози оксиде и из Аустрије, Турске, Албаније...

– Раније, док је директор топионице био неки Рашић, мерења су радили уз помоћ канте са левком, али њихов еколог дође дан пре мерења и замени канту и стави чисту. И онда дођу резултати добри, кажу – нема загађења. А деца болесна – каже Живановић, у чијој су се кући зачас окупиле радознале комшије.

Међутим, веће изненађење нас је чекало у самој топионици. Ако смо из почетка мислили да ће бити немогуће продрети у Богићевићеву „оловну тврђаву” и да ћемо се суочити са непријатним обезбеђењем и гомилом пи-арова, до зуба наоружаних фразама којима ће радознале новинаре држати подаље од извора загађења – убрзо смо се уверили у супротно. У круг топионице ушли смо најавивши се непосредно пред долазак, уз уобичајену процедуру легитимисања. Возачи виљушкара са великим гас маскама и сива прашина коју радници непрестано поливају водом како не би летела наоколо – јасно су указивали да нисмо стигли у ваздушну бању.

Газда Богићевић очито је схватио да проблем треба хитно решавати, па је на терен послао свог човека за „специјалне задатке”. Тачније жену, новопостављену генералну директорку топионице Јасмину Милутиновић, која је уједно и извршни директор за заштиту животне средине Концерна „Фармаком МБ”, који широм Србије упошљава 3.500 радника. Директорка одмах даје до знања да је спремна да одговори на сва питања и да допусти фотографисање по целој топионици.

– Максимално сам посвећена управо овим проблемима. Сигурна сам да једино заједно за грађанима Зајаче можемо то да превазиђемо – каже Милутиновићева и објашњава да је акредитована лабораторија, Завод за јавно здравље „Поморавље” из Ћуприје, новом методом усисавања урадила анализу емисије честица у ваздух и да су резултати у оквиру законом прописаних вредности.

Према њеним речима, „Фармаком МБ” је још 2007. уградио ново филтерско постројење великог капацитета, као и још два додатна постројења. Такође, већ у наредних неколико дана увешће и 24-часовни мониторинг на сва три димњака, тако да ће Милутиновићева моћи у сваком тренутку да прати ситуацију из своје канцеларије.

– На тај начин ићи ћемо системом елиминације, све док не пронађемо проблем. Ниједног тренутка не кажем да нико није крив, али људи морају да се едукују и схвате озбиљност ситуације, да више воде рачуна о личној хигијени деце. Што се мене тиче, спремна сам и ноћу да радим да решимо проблеме.