Најлепши примерци накита

Да се у Србији може реализовати комплетан процес истраживања крунисан беспрекорном монографијом у најновије доба потврђује археолошка изложба "Магија ћилибара". Отворена на дан Народног музеја, 10. маја, све до свог затварања, до половине децембра, живи интензивно захваљујући бројној публици, начину представљања и, дабоме, самој магији ћилибара. Народни музеј у Београду прихватио се великог задатка да под својим кровом, након вишегодишњих истраживања групе археолога, пре свега проф. др Александра Палавестре (Филозофски факултет Београд, Одељење за археологију) и Вере Крстић, кустоса Народног музеја у Београду, представи један од најинтригантнијих археолошких материјала из својих фондова, као и да прикупи и организује позајмице из великог броја музеја Србије. У условима нејасне стратегије у домену културе финално изведени послови се сматрају подвигом.

"Магија ћилибара"састоји се из три велика сегмента, који су у кратком временском интервалу заокружени трудом наше најстарије матичне куће. Од 3. до 6. маја 2006. организована је Пета међународна конференција о ћилибару, са око 30 учесника са територије бивше Југославије, ширег региона и гостима од Естоније, Латвије и Летоније до представника из Велике Британије и САД. Отворена су бројна крупна питања која захтевају комплексне одговоре, од порекла ћилибара, фрагментацији наруквица у периоду гвозденог доба на западном Балкану, о разлозима афинитета Грка, Римљана и Етрураца ка овом материјалу, о ћилибару као индикатору социјалног и престижног статуса.

Метафора мегалополиса

Неколико дана после скупа у атријуму Народног музеја, у амбијенту метафоре мегалополиса, испод малих стаклених оаза, постављени су најлепши примерци накита, вотивних предмета, загробних дарова временског распона од неколико хиљада година, од бронзаног доба до средњег века. У свет ћилибара улазите под развејаним осветљењем које не допире из једног извора. Сјај и транспаретност утиска појачан је широком линијском траком разиграних стаклених целина што "путују" кроз време погледом у огледало. Док разгледате било као стручњак, оно што је важније, било као обичан посетилац, због којих је читав напор и уложен, осећате свемоћни мир векова, тишине и величанствене енергије претходника.

У сваком делу "мегалополиса" отвара се прича о претходном животу предмета и размишљања о размерама људског знања. У свакој перли или делу композитног накита уткан је след технолошких искустава која достижу врхунац у уметничком изразу. Уз минимално третиран материјал главе птица обликоване су као изузетна вајарска дела. Монументална по утиску – изведена су на комадима просечне величине два до три сантиметра!

Шта ову изложбу чини посебном у односу на археолошке експозиције новије продукције? Уколико одвојимо музеолошке параметре, као што су доследни тон основне идеје, начин презентације, осветљење, комуникација са посматрачима, укупни дизајн Ивана Куцине, који су на завидној висини у односу на сличне пројекте по музејима Европе, остаје археолошка повест о ћилибару. Аутори су успели да своја сазнања уведу у модел излагања. У сусрету са ћилибаром развија се дуга танана нит пута кроз историју трговине, ратовања и окупљања у нове друштвене системе. Север Европе се спаја са југом, плетући пространу мрежу комуникација и утицаја, повезујући велика имена и безимене продавце, преносећи веровања и традицију удаљених подручја.Чистота ликовног израза која се минуциозно нашла у служби археолошког материјала има за последицу да као да се налазите сред културног догађаја. Не успева тако нешто сваки пут!

Оно што остаје иза изложбе јесте монографија "Магија ћилибара", која представља енциклопедијску расправу о ћилибару кроз векове (аутори: Александар Палавестра и Вера Крстић, Народни музеј Београд, 2006, Археолошке монографије 18). Почевши од особина материјала до његовог културног контекста, аутори су успели да остваре надасве занимљиву књигу за ширу читалачку публику. Ниједног момента њен научни, као и стручни  кредибилитет не долазе у питање. Где год да желите да се отиснете у лични доживљај путовања кроз време запљускује вас низ података: од магијских и лековитих својстава ћилибара, бројних имена кроз време и културе, до оживљавања тренутка када спознајете да су теоријски свега три особе са Балтика, у три експедиције, могле да донесу комплетну пошиљку микенским центрима у периоду од 1600. до 1200 г.п.н.е. Тада нисте сигурни да ли се налазите у неким од скривених ходника историјских романа Умберта Ека, или сам живот исписује слојевитије догађаје од уметничких творевина људског ума.

Перле разних облика, од боца, жирева до представа птица, огрлице, композитни накит од плочица са представом Херкула са заробљеницима, са сфингом и јахачима, беспрекорно су обрађени корпуси по критеријуму археологије, уз мноштво корисних и занимљивих података. Студија о композитном накиту представља маестралну анализу од археолошких до етноархеолошких паралела. Када успете да се одвојите од потребе да детаљно описујујете сваку представу, али и постигнете циљ објашњења због чега је прављен и како се носио овај компликовани накит, онда археологија постаје моћна дисциплина.

Нова музејска публика

Када успете да оживите и вратите тренутак из далеке прошлости, онда је једно сигурно: археологија је превазишла своје ране болести, од сензационализма и великих ископавања претпрошлог века, преко типологизирања, систематизовања и посматрања одређених параметара током XX столећа, до урањања у један мали и на час ухваћени код. Ова књига подједнако импресионира својом унутрашњом динамиком излагања, лаганом читљивошћу, којој није неопходно археолошко образовање, као и високом стручном опсервацијом. Уз све суперлативе, треба истаћи фасцинатност фотографија Небојше Борића, графичко уређење Ирене Степанчић, као и многобројних сарадника на пројекту.

На крају, износимо чињеницу која до сада није отишла даље од стручног дела публике. Народни музеј у Београду, иако се налази у комплексним пословима припреме реконструкције своје куће и бриге око фонда, на најбољи могући начин покушава да превазиђе хендикеп сталне поставке објављивањем монографија и научних студија. Издања као што су први каталози византијског новца, обимни корпус римског републиканског новца, расправа о глеђосаном посуђу касноантичког периода или један од посве нових приступа култури Лепенског вира прати изванредни дизајн, мноштво визулених доживљаја музејског материјала – што ће наћи пут до ширег круга читалаца.