Ауто-перионица на трећем спрату

Краљево – Судећи према регистратору предузећа и радњи, Краљевчани аутомобиле перу на трећем спрату стамбене зграде, чак у три радње, смештене у једној омањој кући, прерађује се пластика, а понајбоље пословне резултате у 2009. и 2010. години остварили су произвођачи и трговци разним машинама и опремом...

Нажалост, творци ових виртуелних послова су, уместо признања и награда, допали затвора па се и недавна одлука надлежних органа Фонда за развој Републике Србије о продужењу такозваног грејс периода, односно одлагање повратка дуга за још годину дана онима који су 2009. и 2010. године код Фонда подигли кредите у Краљеву двојако тумачи. Тврди се да је корисна и подстицајна за оне који су тај новац утрошили у праве сврхе, односно наменски, али и као добра прилика да се одложи афера, да се заташкају разне преваре и фалсификати који су довели и до незаконитог богаћења, немогућих адреса седишта предузећа, лажних послова и наводног самозапошљавања.

Према обимној и детаљној истрази припадника Одсека за сузбијање привредног криминала Полицијске управе у Краљеву, од 73 додељена „старт ап“ кредита, у оквиру програма запошљавања почетника у бизнису, чак 41 је нерегуларан. Стога су надлежном тужилаштву поднете кривичне пријаве против 78 лица која су на разне начине учествовала у овој превари и злоупотреби намере државе да помогне самозапошљавање.

Притварано је или је још у притвору седам лица из Краљева, којима ће ускоро почети и суђење, а реч је о Миодрагу М. (44), власнику предузећа „Интерес плус“, Далибору С. (37), власнику предузећа „Проекстра“, Далибору П. (31), власнику предузећа „Миомакс трејд“, Александру М. (23), власнику предузећа „Хељда 2008“, Оливери М., власници предузећа „Роги“. Накнадно су откривени и осумњичени Александар Ј. и Дарко Р., а у бекству је Мирослав Ђ. (50), власник предузећа „Ивер ас“ из Лазаревца.

Сви они су, наводно, производили или набављали разне машине и опрему за, такође, лажне почетнике у бизнису. „Шема“ је била уиграна: На наговор власника поменутих фирми или уз договор, Краљевчани који су били на списку Службе запошљавања отварали су током 2009. и 2010. године ауто-перионице, ауто-сервисе, перионице за тепихе, погоне за прераду пластике…

Тако је, примера ради, овде било отворено десетине погона који су називани обично скраћеним именом власника, али уз обавезан додатак „пласт“, рецимо, „Перапласт“ „Надапласт“… А, они који се истински баве овом делатношћу могу се, како се то каже, „на прсте једне руке пребројати“. Већина ових погона регистровани су на кућне адресе тако да има и смешних случајева, примера ради, сва три члана једне породице, у три фирме, судећи према папирима, прерађују пластику или се једна ауто-перионица чак налази на трећем спрату стамбене зграде…

План је, дакле, био једнократна корист, односно они су са једним од поменутих власника предузећа, односно са будућим, лажним, испоручиоцем опреме склапали „посао“. Пошто незапослени региструје фирму, прави се нека врста бизнис плана, конкурише се за кредит ради набавке машина и опреме, а поменути власници предузећа шаљу фонду профактуру за те, кобајаги, машине. Из фонда се уплаћују паре у износу од један до један и по милион динара на рачун „испоручиоца“ машине. Наравно, нити су они имали машине нити овима који су фирме регистровали и „самозапослили“ се машине требају. Него су уплаћене своте кредита одмах делили, или је од петсто до хиљаду евра плаћано само ономе ко пристане да отвори нову фирму. Остатак су присвајали „произвођачи или трговци“ машинама и опремом.

Нико ту, дабоме, није ни помишљао да тај добијени новац враћа, а томе у прилог је ишло и такозвано обезбеђење повратка кредита, пошто је у неким случајевима Фонд за развој стављао у залог, само на основу папира, те непостојеће машине. Да не говоримо о непоштовању обавезе контроле наменског трошења подстицајних средстава.