Мајка или ратни јунак

Заробљена па ослобођена, Феј Тарни у британској краљевској морнарици има виши ранг од мушког дела посаде, али је њена прича, прича мајке са опасним занимањем која је далеко од трогодишње кћерке, узрујала западну јавност и подстакла на још једну полемику о обавезама и изазовима различитих полова.
Има ли жена право да остави своје дете на "милост и немилост јаслица" и да се, као што то без гриже савести чине толики очеви, посвети својој професији, оде у рат из кога врло лако може и да се никада више не врати?
Да ли само мушкарци имају привилегију да искажу своје јунаштво на општим стварима као што је борба за домовину, док жене треба да се "ограниче" на "јуначко мајчинство".

Продаја искушења

Двадесетшестогодишња Феј, која је заједно са још петнаесторицом британских морнара пуштена из иранског заробљеништва пред Ускрс, није губила време на слободном британском тлу. Пре него што је њена прича заборављена склопила је уговор са ТВ каналом и листом "Сан" и за "шестоцифрену суму новца" исповедила се пред светском јавношћу о страховима и претњама које је преживела у двонедељном затвору. За исповест о 15 дана страха и надања у иранском затвору добила је од "Ај-Ти-Вија", како извештавају британски медији, око сто педесет хиљада евра што је равно четворогодишњој заради у краљевској морнарици, а одмах потом забрањена је медијска продаја ратних доживљаја осталом мушком делу посаде.

Нешто од ове шестоцифрене суме ићи ће за помоћ породицама ратне морнарице, док ће већину плавокоса морнаричка официрка задржати за своју трогодишњу кћерку. Феј вишим циљевима оправдава продају својих искушења у иранском заробљеништву као једине жене у петнаесточланој посади.

У једном тренутку мучитељи су је питали како би се осећала да јој се никад више не пружи прилика да види своју кћерку…А када је била одвојена у ћелији, речено јој је да је преостали део посаде пуштен да се врати својим кућама…Написала је писмо у коме је критиковала и Буша и Блера и њихову ратну политику из страха да ће се претње остварити и да ће бити убијена или да ће као "шпијун" бити осуђена на дугогодишњу робију. Ипак, пишући то што не мисли "осећала сам се као издајица своје земље".

Британија је на различите начине примила ову женску причу из ратне зоне. По једнима, она је Мадона са бебом, коју је изненада затекла зла судбина. По другима, Феј је са морнарима отишла на далека ратна мора јурећи промоцију, остављајући своју бебу и заборављајући на мајчинске дужности.

Крстари водама и пуши

Са марамом на глави, по исламским обичајима, и са цигаретом у устима, млада британска мајка приказана на иранској телевизији у време свог кратког али болног заробљеништва изазвала је шок. Уместо да седи уз своје дете и мужа, она крстари по ратним водама и – још пуши. Јадно је дете са таквом мајком, рекли су неки Британци придружујући се тако иранском председнику, са којим тешко да би се у нечему другом сложили.

"Очигледно је да постоје неки послови на које жене не би смеле да иду, писао је "Дејли мејл" из пера једног десничарског коментатора. Жени би требало да буде забрањено да се нађе на истуреном ратном фронту из очигледних разлога, додаје се у овом тексту. А председник Ирана се, баш као и ови писци у британским листовима, питао каква је то земља која шаље мајке у ратну зону, хиљаде километара далеко од свог детета. На основу тога неки његови сународници закључили су да је "Запад заборавио и занемарио породичне вредности".

Сама Феј Тарни, специјалиста за опстанак у морским бурама, кормилар брзих чамаца за спасавање, из свог угла гледа на све то: "Не можеш увек да будеш по страни само зато што си женско. Знам да у овом послу могу својој кћерки да пружим све што она зажели. А она ће одрасти знајући да као одговорна, независна јака жена може у исто време да прави каријеру и има своју породицу.