Majka ili ratni junak

Zarobljena pa oslobođena, Fej Tarni u britanskoj kraljevskoj mornarici ima viši rang od muškog dela posade, ali je njena priča, priča majke sa opasnim zanimanjem koja je daleko od trogodišnje kćerke, uzrujala zapadnu javnost i podstakla na još jednu polemiku o obavezama i izazovima različitih polova.
Ima li žena pravo da ostavi svoje dete na "milost i nemilost jaslica" i da se, kao što to bez griže savesti čine toliki očevi, posveti svojoj profesiji, ode u rat iz koga vrlo lako može i da se nikada više ne vrati?
Da li samo muškarci imaju privilegiju da iskažu svoje junaštvo na opštim stvarima kao što je borba za domovinu, dok žene treba da se "ograniče" na "junačko majčinstvo".

Prodaja iskušenja

Dvadesetšestogodišnja Fej, koja je zajedno sa još petnaestoricom britanskih mornara puštena iz iranskog zarobljeništva pred Uskrs, nije gubila vreme na slobodnom britanskom tlu. Pre nego što je njena priča zaboravljena sklopila je ugovor sa TV kanalom i listom "San" i za "šestocifrenu sumu novca" ispovedila se pred svetskom javnošću o strahovima i pretnjama koje je preživela u dvonedeljnom zatvoru. Za ispovest o 15 dana straha i nadanja u iranskom zatvoru dobila je od "Aj-Ti-Vija", kako izveštavaju britanski mediji, oko sto pedeset hiljada evra što je ravno četvorogodišnjoj zaradi u kraljevskoj mornarici, a odmah potom zabranjena je medijska prodaja ratnih doživljaja ostalom muškom delu posade.

Nešto od ove šestocifrene sume ići će za pomoć porodicama ratne mornarice, dok će većinu plavokosa mornarička oficirka zadržati za svoju trogodišnju kćerku. Fej višim ciljevima opravdava prodaju svojih iskušenja u iranskom zarobljeništvu kao jedine žene u petnaestočlanoj posadi.

U jednom trenutku mučitelji su je pitali kako bi se osećala da joj se nikad više ne pruži prilika da vidi svoju kćerku…A kada je bila odvojena u ćeliji, rečeno joj je da je preostali deo posade pušten da se vrati svojim kućama…Napisala je pismo u kome je kritikovala i Buša i Blera i njihovu ratnu politiku iz straha da će se pretnje ostvariti i da će biti ubijena ili da će kao "špijun" biti osuđena na dugogodišnju robiju. Ipak, pišući to što ne misli "osećala sam se kao izdajica svoje zemlje".

Britanija je na različite načine primila ovu žensku priču iz ratne zone. Po jednima, ona je Madona sa bebom, koju je iznenada zatekla zla sudbina. Po drugima, Fej je sa mornarima otišla na daleka ratna mora jureći promociju, ostavljajući svoju bebu i zaboravljajući na majčinske dužnosti.

Krstari vodama i puši

Sa maramom na glavi, po islamskim običajima, i sa cigaretom u ustima, mlada britanska majka prikazana na iranskoj televiziji u vreme svog kratkog ali bolnog zarobljeništva izazvala je šok. Umesto da sedi uz svoje dete i muža, ona krstari po ratnim vodama i – još puši. Jadno je dete sa takvom majkom, rekli su neki Britanci pridružujući se tako iranskom predsedniku, sa kojim teško da bi se u nečemu drugom složili.

"Očigledno je da postoje neki poslovi na koje žene ne bi smele da idu, pisao je "Dejli mejl" iz pera jednog desničarskog komentatora. Ženi bi trebalo da bude zabranjeno da se nađe na isturenom ratnom frontu iz očiglednih razloga, dodaje se u ovom tekstu. A predsednik Irana se, baš kao i ovi pisci u britanskim listovima, pitao kakva je to zemlja koja šalje majke u ratnu zonu, hiljade kilometara daleko od svog deteta. Na osnovu toga neki njegovi sunarodnici zaključili su da je "Zapad zaboravio i zanemario porodične vrednosti".

Sama Fej Tarni, specijalista za opstanak u morskim burama, kormilar brzih čamaca za spasavanje, iz svog ugla gleda na sve to: "Ne možeš uvek da budeš po strani samo zato što si žensko. Znam da u ovom poslu mogu svojoj kćerki da pružim sve što ona zaželi. A ona će odrasti znajući da kao odgovorna, nezavisna jaka žena može u isto vreme da pravi karijeru i ima svoju porodicu.