Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Француски уметник љут на Бенксија

Француски уметник љут на Бенксија
Ксавије Пру је двадесетак година старији од Британца који се прославио као Бенкси

И један и други цртају људске фигуре у природној величини и велике пацове, а имају и сличне политичке поруке, антиратне и антикапиталистичке. Међутим, Француз Ксавије Пру је двадесетак година старији од Британца који се прославио као Бенкси и није тешко закључити ко је коме био узор. Познаваоци графита брзо су увидели да бристолски цртач следи стил човека који се потписује као Блек л Рат (пацов).

Бенкси је у својој незваничној биографији чак признао да „сваки пут кад помисли да је нацртао нешто оригинално схвати да је то исто 20 година пре њега урадио Блек Пацов”. Када је слава Британца пробудила ново интересовање и за његовог „уметничког оца”, Француз је у интервјуима говорио да је захвалан Бенксију што је допринео популаризацији графита. Ксавије Пру је један од најпознатијих и најдуготрајнијих уметника који раде техником стенсила, али се тек захваљујући Бенксију овај облик стваралаштва пробио у музеје и приватне колекције.

Међутим, у документарцу који је емитован на британском „Каналу 4” Ксавије Пру (59) признаје да му није свеједно.

„Уметник користи одређену технику. Тешко је пронаћи праву технику и лични стил, а кад вам их неко други преузме и репродукује, није вам право. Када видим да Бенкси црта мушкарца с дететом или пацове, одмах видим од ког је узео идеју и заиста се љутим”, изјавио је у емисији „Ратови графитима”, а преноси „Дејли мејл”.

Продуценткиња и редитељка Џејн Престон хтела је да чује и Бенксијев коментар, али он није био вољан да говори за телевизију, настављајући да гради мит о сопственој недодирљивости. Рођен је наводно у Бристолу као Робин Ганингем пре 39 година, али је и то на нивоу претпоставке и нагађања.

О Парижанину који је много пре њега засуо зидове стенсилима пацова зна се много више. Родом из богате породице, завршио је сликарство и архитектуру. Прве радове на париским улицама урадио је 1981. То су углавном били пацови, који га привлаче као једине дивље животиње којих има у свим градовима и црта их као симбол побуне. Касније је, инспирисан француском паранојом од совјетске инвазије, цртао по зидовима руске војнике.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.