Уредба не меси "полубели"

Спор пекара и државе око обавезне производње такозваног народног хлеба не престаје. Држава оличена у Министарству трговине ових дана је по ко зна који пут поновила да су пекари дужни да тржишту испоручују народни хлеб у складу са уредбом. И не само то: ресорно министарство је најавило да ће проверавати, у оквиру редовних контрола, да ли се ова уредба примењује.

Због ових контрола пекари су посебно огорчени, јер тврде да је постојао споразум с Министарством трговине да се овај јевтинији хлеб не пече по сваку цену, већ само тамо где за њим има стварне потребе. Зато већ дуже време траже да се обустави примена Уредбе о обавезној производњи и цени хлеба од брашна Т-850.

Пошто у "трговачком" министарству нису наишли на разумевање, пекари су одлучили да своје аргументе, у писаној форми, изложе и премијеру Војиславу Коштуници. Поред познатих навода да их поменута производња тера у губитке, јер је цена брашна сада виша него пре пет година када је уредба о томе донета, пекари су потегли и аргумент о њеној незаконитости.

– Последња верзија Уредбе о обавезној производњи и цени хлеба од брашна Т-850 и цени тог брашна је из 2004. и њоме је замењена истоврсна Уредба из 2001. године – кажу у удружењу "Житовојводина". – Основ за уредбу је члан 8 а. Закона о условима за обављање промета робе, вршења услуга у промету робе и инспекцијском надзору. Наведеним законом Влада РС је имала могућност да произвођачима хлеба пропише количину, структуру и грамажу хлеба (у конкретном случају Т-850), који произвођачи хлеба дневно морају испоручивати тржишту. Посебно наглашавамо да је ово јединствен пример, који не постоји у другим делатностима, да влада прописује структуру производње коју тржиште не прихвата, а због чега произвођачи брашна и хлеба остварују губитак у пословању. У наведеном закону није постојао правни основ да се предметном Уредбом пропише највиши ниво цена брашна и хлеба од брашна Т-850.

У "Житовојводини" додају и да се највиши ниво цена брашна и хлеба од брашна Т-850 могао прописати посебном уредбом на основу, у то време важећег Закона о систему друштвене контроле цена, који је на територији РС важио до 24. 9. 2005. године. Чланом 12. став. 3. наведеног закона прописано је да "мера непосредне контроле цена може трајати најдуже шест месеци" а ставом 4. истог члана да "ако се не побољша стање на тржишту, односно не престану разлози због којих је мера прописана, трајање мере непосредне контроле цена може се продужити, с тим да се сваких шест месеци поново утврђује постојање разлога за њено задржавање".

– Из напред наведеног јасно произилази да, с обзиром на то да важност предметне уредбе није продужена, одредбе које регулишу горњи ниво цена брашна Т-850 и хлеба од тог брашна су аутоматски престале да важе –  каже Здравко Шајатовић из "Житовојводине".