Коме и како се жалити

Бели мантили, ипак, нису заштићени као бели медведи, па би грађани требало да знају да могу да се жале кад год нису задовољни њиховим радом. Важно је истаћи да је могуће приговорити на услугу лекара и у приватним и у државним домовима здравља, а која је процедура за жалбу, ко је прва, а ко друга адреса за подношење приговора и која су права пацијената, истраживао је „Потрошач”.

Одлазак код лекара, мало коме представља задовољство. Осим мањине, коју чине хипохондри и залудне особе, сви остали помало страхују од исхода прегледа, а посетиоци државних здравствених установа и од могућности да им већи део дана прође у чекаоници.

Закон о здравственој заштити (Сл. гласник РС бр. 107/2005, 88/2010, 99/2010 и 57/2011) потрудио се, на сву срећу, да пацијентима који су незадовољни радом лекара и медицинског особља пружи могућност притужбе, озбиљнију од убацивања писамцета у кутије за примедбе, предлоге и похвале.

Права пацијената

Најпре ћемо, укратко, објаснити која су то права која закон, уредбе и одлуке проистекле из њега, пружају пацијентима.

Права пацијената су обухваћена већим бројем чланова овог закона: од 26 до 40а.

Имате право на:

1. Све врсте информација без обзира на ваше стање здравља, здравствену установу и начин како је користите;

2. На благовремeно обавештење, на основу којег би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену медицинску меру. Закон је прописао и тачан садржај, истог обавештења;

3. Пацијент има право на обавештење и увид у трошкове лечења;

4. Можете се одрећи свог права на обавештење, осим обавештења о томе да је предложена медицинска мера потребна и да није без знатног ризика, односно да је ризично њено непредузимање;

5. Имате право слободног избора доктора медицине, односно доктора стоматологије и здравствене установе;

6. Све поверљиве информације које сте саопштили здравственом раднику не смеју се преносити трећим лицима без ваше сагласности;

7. Пацијент има право да слободно одлучује о свему што се тиче његовог живота и здравља, осим у случајевима када то директно угрожава живот и здравље других лица;

8. Можете дати пристанак на предложену медицинску меру изричито (усмено или писмено), односно прећутно (ако се изричито не противите). Можете и усмено опозвати свој пристанак све док не започне њено извођење, као и за време трајања лечења;

9. Имате право да предложену медицинску меру одбијете, чак и у случају када се њоме спасава или одржава ваш живот;

10. За сва лица млађа од 15 година валидан је пристанак његовог законског заступника (родитељ, усвојитељ или старатељ);

11. Имате право увида у своју медицинску документацију;

12. Треба да знате да подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације спадају у податке о личности пацијента и представљају тајне податке, у складу са законом, па је за контролу њиховог коришћења надлежан Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности;

13. Члан 38. закона каже и да се над вама не могу вршити медицински огледи без вашег пристанка. Осим овога, морате бити посебно упозорени да сте слободни да оглед одбијете и да пристанак на оглед у свако време опозовете. Напомињемо да је закон изричито забранио извођење медицинских огледа у приватној пракси. Ако и пристанете, здравствена установа је дужна да пре почетка медицинског огледа осигура пацијента који је подвргнут медицинском огледу, за случај настанка штете по здравље тог лица која је изазвана медицинским огледом, као и да закључи уговор са пацијентом којим се одређује износ неопходних трошкова који припадају пацијенту који учествује у медицинском огледу;

14. Неопходно је да знате и да имате право на накнаду за штету проузроковану због стручне грешке здравственог радника, односно здравственог сарадника.

Веома је важно да имате на уму и да се право на накнаду штете не може унапред искључити или ограничити. Дакле, нема одрицања од права на штету, унапред, никаквим потписивањем бланко сагласности.

Приговори, жалбе, притужбе

Уколико нисте задовољни услугом здравственог радника или сматрате да вам је, неко од наведених права угрожено, имате право приговора заштитнику права пацијента. То је лице запослено у здравственој установи која вам је пружила услугу. Када се каже „здравствена установа”, обично се мисли да установе чији је оснивач република, аутономна покрајина или локална самоуправа. Закон је омогућио и другим правним или физичким лицима да, под законом прописаним условима, оснивају здравствене установе.

Здравствене установе су у обавези да организују рад заштитника права пацијента, те су мале шансе да нећете наћи, у самој установи, податке о конкретном заштитнику за ту установу. Обраћате му се писаним путем или, како закон каже „усмено на записник”.

Она има обавезу да најкасније у року од пет дана утврди све битне околности и чињенице у вези са наводима изнетим у вашем приговору и има рок од три дана да обавести руководиоца организационе јединице, директора здравствене установе, као и подносиоца приговора о свом налазу. У закону не пише како заштитник треба да вам саопшти свој налаз али увек тражите да то буде само писаним путем, са потписом и печатом. Закон предвиђа да заштитник буде самосталан у свом раду и да на њега не сме утицати ниједан запослени у здравственој установи.

Уколико сте незадовољни одговором заштитника, можете да се обратите Здравственој инспекцији при Министарству здравља. Њима можете да се жалите и ако сте незадовољни радом неког лекара из приватне праксе. Закон предвиђа да се приватна пракса оснива као:

а) ординација лекара или стоматолога,

б) поликлиника,

в) лабораторија (за медицинску, односно клиничку биохемију, микробиологију, патохистологију),

г) апотека,

д) амбуланта (за здравствену негу и за рехабилитацију),

ђ) лабораторија за зубну технику.

То значи да ни приватници нису ван домашаја закона, а Здравствена инспекција је подељена по територијалном принципу. Контакте подручних здравствених инспекција можете наћи на интернет-страни министарства.