Kome i kako se žaliti

Beli mantili, ipak, nisu zaštićeni kao beli medvedi, pa bi građani trebalo da znaju da mogu da se žale kad god nisu zadovoljni njihovim radom. Važno je istaći da je moguće prigovoriti na uslugu lekara i u privatnim i u državnim domovima zdravlja, a koja je procedura za žalbu, ko je prva, a ko druga adresa za podnošenje prigovora i koja su prava pacijenata, istraživao je „Potrošač”.

Odlazak kod lekara, malo kome predstavlja zadovoljstvo. Osim manjine, koju čine hipohondri i zaludne osobe, svi ostali pomalo strahuju od ishoda pregleda, a posetioci državnih zdravstvenih ustanova i od mogućnosti da im veći deo dana prođe u čekaonici.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Sl. glasnik RS br. 107/2005, 88/2010, 99/2010 i 57/2011) potrudio se, na svu sreću, da pacijentima koji su nezadovoljni radom lekara i medicinskog osoblja pruži mogućnost pritužbe, ozbiljniju od ubacivanja pisamceta u kutije za primedbe, predloge i pohvale.

Prava pacijenata

Najpre ćemo, ukratko, objasniti koja su to prava koja zakon, uredbe i odluke proistekle iz njega, pružaju pacijentima.

Prava pacijenata su obuhvaćena većim brojem članova ovog zakona: od 26 do 40a.

Imate pravo na:

1. Sve vrste informacija bez obzira na vaše stanje zdravlja, zdravstvenu ustanovu i način kako je koristite;

2. Na blagovremeno obaveštenje, na osnovu kojeg bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru. Zakon je propisao i tačan sadržaj, istog obaveštenja;

3. Pacijent ima pravo na obaveštenje i uvid u troškove lečenja;

4. Možete se odreći svog prava na obaveštenje, osim obaveštenja o tome da je predložena medicinska mera potrebna i da nije bez znatnog rizika, odnosno da je rizično njeno nepreduzimanje;

5. Imate pravo slobodnog izbora doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove;

6. Sve poverljive informacije koje ste saopštili zdravstvenom radniku ne smeju se prenositi trećim licima bez vaše saglasnosti;

7. Pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica;

8. Možete dati pristanak na predloženu medicinsku meru izričito (usmeno ili pismeno), odnosno prećutno (ako se izričito ne protivite). Možete i usmeno opozvati svoj pristanak sve dok ne započne njeno izvođenje, kao i za vreme trajanja lečenja;

9. Imate pravo da predloženu medicinsku meru odbijete, čak i u slučaju kada se njome spasava ili održava vaš život;

10. Za sva lica mlađa od 15 godina validan je pristanak njegovog zakonskog zastupnika (roditelj, usvojitelj ili staratelj);

11. Imate pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju;

12. Treba da znate da podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u podatke o ličnosti pacijenta i predstavljaju tajne podatke, u skladu sa zakonom, pa je za kontrolu njihovog korišćenja nadležan Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

13. Član 38. zakona kaže i da se nad vama ne mogu vršiti medicinski ogledi bez vašeg pristanka. Osim ovoga, morate biti posebno upozoreni da ste slobodni da ogled odbijete i da pristanak na ogled u svako vreme opozovete. Napominjemo da je zakon izričito zabranio izvođenje medicinskih ogleda u privatnoj praksi. Ako i pristanete, zdravstvena ustanova je dužna da pre početka medicinskog ogleda osigura pacijenta koji je podvrgnut medicinskom ogledu, za slučaj nastanka štete po zdravlje tog lica koja je izazvana medicinskim ogledom, kao i da zaključi ugovor sa pacijentom kojim se određuje iznos neophodnih troškova koji pripadaju pacijentu koji učestvuje u medicinskom ogledu;

14. Neophodno je da znate i da imate pravo na naknadu za štetu prouzrokovanu zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.

Veoma je važno da imate na umu i da se pravo na naknadu štete ne može unapred isključiti ili ograničiti. Dakle, nema odricanja od prava na štetu, unapred, nikakvim potpisivanjem blanko saglasnosti.

Prigovori, žalbe, pritužbe

Ukoliko niste zadovoljni uslugom zdravstvenog radnika ili smatrate da vam je, neko od navedenih prava ugroženo, imate pravo prigovora zaštitniku prava pacijenta. To je lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi koja vam je pružila uslugu. Kada se kaže „zdravstvena ustanova”, obično se misli da ustanove čiji je osnivač republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Zakon je omogućio i drugim pravnim ili fizičkim licima da, pod zakonom propisanim uslovima, osnivaju zdravstvene ustanove.

Zdravstvene ustanove su u obavezi da organizuju rad zaštitnika prava pacijenta, te su male šanse da nećete naći, u samoj ustanovi, podatke o konkretnom zaštitniku za tu ustanovu. Obraćate mu se pisanim putem ili, kako zakon kaže „usmeno na zapisnik”.

Ona ima obavezu da najkasnije u roku od pet dana utvrdi sve bitne okolnosti i činjenice u vezi sa navodima iznetim u vašem prigovoru i ima rok od tri dana da obavesti rukovodioca organizacione jedinice, direktora zdravstvene ustanove, kao i podnosioca prigovora o svom nalazu. U zakonu ne piše kako zaštitnik treba da vam saopšti svoj nalaz ali uvek tražite da to bude samo pisanim putem, sa potpisom i pečatom. Zakon predviđa da zaštitnik bude samostalan u svom radu i da na njega ne sme uticati nijedan zaposleni u zdravstvenoj ustanovi.

Ukoliko ste nezadovoljni odgovorom zaštitnika, možete da se obratite Zdravstvenoj inspekciji pri Ministarstvu zdravlja. Njima možete da se žalite i ako ste nezadovoljni radom nekog lekara iz privatne prakse. Zakon predviđa da se privatna praksa osniva kao:

a) ordinacija lekara ili stomatologa,

b) poliklinika,

v) laboratorija (za medicinsku, odnosno kliničku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju),

g) apoteka,

d) ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju),

đ) laboratorija za zubnu tehniku.

To znači da ni privatnici nisu van domašaja zakona, a Zdravstvena inspekcija je podeljena po teritorijalnom principu. Kontakte područnih zdravstvenih inspekcija možete naći na internet-strani ministarstva.