Сексуална узнемиравања

Иако је у нашој земљи већ установљена категорија "дугорочна незапосленост", а то је чекање посла више од две и по године, у земљама ЕУ је већ алармантно ако се посао тражи око годину дана. Ипак, такав, само наизглед висок проценат запослености, на снази је због различитих облика радног ангажовања (као што су запосленост са непуним радним временом, недобровољна запосленост или привремено запослени радници), а не због регуларног посла и пуног радног времена.

Највиши проценат запослених са непуним радним временом је у Великој Британији (око 75 одсто жена и 18 одсто мушкараца), Шведској (48 према осам) и Финској (43 према седам), а најмањи у Белгији, Чешкој, Данској и Немачкој.

Недобровољна запосленост са непуним радним временом најзаступљенија је у Литванији (48 одсто мушкарци и 44 одсто жене), Грчкој (45 према 54 одсто) и Италији (34 према 49).

Привремено запослени радници су пандан нашем "раду на одређено време" и највише их је у Шпанији (28 одсто), Пољској (24) и Португалу (17).

Британска политика

Политика запошљавања у Великој Британији, на пример, одувек је имала тенденцију да и мушкарци и жене добију исте прилике за рад, избор радних места, једнаке плате и да заједно учествују у чувању детета. "Ипак није страшно и ако се неке друге кућне и породичне обавезе пребацују", каже Дејвид Блекбурн, међународни експерт за тржиште рада, тренутно ангажован у нашој земљи на пројекту "Подршка запошљавању".

– Али постоје бројне професије у којима доминирају мушкарци или жене. То није последица никакве дискриминације или погрешно вођене политике запошљавања већ напросто не можете замислити мајку која ће се бринути о детету а потом кренути на посао у рудник или фабрику вагона. То не иде! Неке су струке, опет, по истом принципу, као незванично резервисане за жене – примећује Блекбурн. И објашњава: – У Британији постоји и закон по којем мали број професија из разлога опште пристојности или друштвене прихваћености обављају само мушкарци или само жене. На пример, глумице у позоришту одевају само жене, а за њих је "резервисано" и да буду гардероберке.

Блекбурн додаје да се тиха дискриминација осетила пре неколико година када је истраживањем утврђено да је мушкарцима у Британији потребно две године мање да у некој фирми буду унапређени. Стога су предузете мере да се опште пословне могућности изједначе. "Једноставно, стало се на путу томе да жене буду само раднице а мушкарци само руководиоци", додаје наш саговорник. На питање да ли жене могу заиста да буду и руководиоци он узвраћа: "Ако желите пример, сетите се Маргарет Тачер. Тада су директори многих великих фирми постале жене."

Бугарска и Србија

Будући да је Блекбурн последњих година доста био ангажован и у Бугарској, упоређује стање у две балканске земље и истиче да је ситуација у Бугарској до пре само три и по године била као код нас, али да се законима много тога поправило – плате, пословне могућности, напредовање. Када је Србија у питању он каже да ми имамо модерне, европски написане законе, али је проблем у томе што се они не примењују доследно, већ се подоста игноришу.

Упоређујући стање у Србији и Бугарској са стањем у Британији, наш саговорник истиче да се овде много толерише оно што се у његовој земљи назива "сексуалним узнемиравањем на радном месту".

– Уколико је било контаката међу колегама, жртва, а то је свакако жена, сама одлучује да ли је то насиље или не – каже Дејвид Блекбурн. И закључује: – Смета ми што жене овде трпе ако их неко загрли, затим разна штипкања или "комплименти" типа "Мацо, што ти је добра та сукњица". Историјски, културолошки, жене томе доприносе јер су једноставно навикле да трпе таква понашања. Стога је за мене био врло потресан одговор који сам добио у Бугарској 1994. у једној анкети када сам упитао младу, незапослену девојку која је тражила посао "Који је највећи квалитет секретарице?" она је одговорила "Да буде лепа".

Снежана Богдановић

-----------------------------------------------------------

Опањкавање шефова - само иза леђа

КУАЛА ЛУМПУР - Запослени могу слободно и до миле воље да опањкавају и псују своје шефове, али само под условом да то раде иза њихових леђа, пресудио је малезијски суд. Та одлука је донета поводом случаја секретарице малезијског осигуравајућег друштва која се путем електронске поште јадала пријатељима на своје шефове.