ММФ попустио због кризе

Услов да Србији буде одобрен аранжман, из предострожности с Међународним монетарним фондом, крајем септембра, јесте да се ребаланс буџета за 2011, усвоји до тада у скупштини, као и да закон о реституцији, који буде пред посланицима, има фискално одговорна ограничења исплате. Ово је јуче, поводом успешно завршених преговора, саопштио Алберт Јегер, шеф мисије ММФ-а.

С ММФ-ом је договорено да се ребалансом буџета за 2011. годину, дефицит повећа на 4,5 одсто, а да за наредну годину оквирни дефицит износи четири одсто.

– Још до пре неколико седмица били смо оптимисти да је у овој години могућ раст бруто домаћег производа од три одсто, а у 2012. години четири одсто. Такође, да ће извоз расти у обе године, а да ће инвестиције бити други мотор раста. Међутим, показатељи код водећих трговинских партнера принудили су нас да прилагодимо стопу раста за 2011. годину на два одсто, а у 2012. години на три одсто – рекао је Јегер додајући да не очекује да Србија и повуче милијарду евра предвиђених овим аранжманом, већ само у случају поремећаја на светском тржишту.

Буџетски приходи ће у обе години бити мањи, од наплате ПДВ-а посебно, а пројектовани део пада прихода не може да се објасни само реалним падом БДП-а, већ, по Јегеру, и слабијом наплатом пореза. Он је саопштио да је и Фискални савет одлучио да „циљеве у погледу дефицита повећа”, а да ММФ сматра то разумним тумачењем правила о фискалном дефициту, уколико он може да се финансира по разумним условима. Фискални дефицит за ову годину повећан је за 30 милијарди динара, за наредну за 90 милијарди динара, а и са овако измењеним циљевима биће тешко затворити фискални јаз.

Циљеви новог аранжмана из предострожности, чије је трајање 18 месеци, осигурање су од спољних шокова, одржавање фискалне стабилности иако је, како је рекао високи представник ММФ-а, политички систем наклоњен већој потрошњи у предизборном периоду, као и поправљању инвестиционе климе.

Договорено је да се фискални јаз у 2012. години затвори пребацивањем дела потрошње са централног на локални ниво и смањењем капиталних расхода, смањењем нето кредитирања субвенција и потрошње на робу и услуге.

Јегер је нагласио да се морају наставити реформе јавног сектора, као и у здравству и просвети и оценио да ће реформа тржишта рада тешко моћи да се спроведе за време мандата ове владе. Смањење броја запослених у државној администрацији, договорено у оквиру претходног аранжмана, остварено је само делимично, подсетио је шеф Мисије ММФ-а.

– За три године у приватном сектору изгубљена је петина радних места и влада, синдикати и послодавци у оквиру социјално-економског савета морају да се договоре о мерама за превазилажење велике незапослености – рекао је Јегер.

Гувернер НБС Дејан Шошкић и државни секретар у министарству финансија Душан Никезић оценили су да су разговори са ММФ-ом били успешни. По Никезићевим речима издаци за плате и пензије повећани су 13,4 милијарде динара, социјална давања за 3,8 милијарди динара, али ће остали корисници буџета остати ускраћени за 17 милијарди динара. Укупни приходи мањи су за 22 милијарде динара него што то предвиђа Закон о буџету.На консолидованом нивоу буџет ће бити повећан за 13 милијарди динара.

Државни секретар је рекао и да ће се у буџету за ову годину остварити уштеде и то на капиталним расходима од 5,9 милијарди динара, а то по његовој оцени, не значи да ће се одустати од инвестиција, већ да ће оне бити плаћене у 2012. години. На набавци робе и услугама уштедеће се три, а на каматама 2,7 милијарди динара.

Гувернер Шошкић оценио је да аранжманом из предострожности добијамо додатно фискални кредибилитет и да због њега цена финансирања јавног дуга може да буде нижа.

Ј. Рабреновић

------------------------------------------------------------

Фискални савет:Оправдано повећање буџетског дефицита

Повећање дефицита државног буџета са 4,1 на 4,5 одсто бруто друштвеног производа у 2011. години, у складу је са фискалним правилима прецизираним Законом о буџетском систему, саопштио је јуче Фискални савет. „Повећање циљног дефицита проистиче из промењене процене стопе раста БДП-а у 2011. години. Међународни монетарни фонд је умањио процену привредног раста у 2011, са три на два одсто”, наводи се у саопштењу Фискалног савета, поводом договора владе Србије и мисије ММФ-а о Меморандуму о економској и фискалној политици.

Анализа Фискалног савета показала је да је оправдана процена овогодишњег смањења привредног раста у Србији. „Макроекономски подаци у овој години показују да долази до успоравања привредне активности, што за последицу има мање јавне приходе од предвиђених Законом о буџету за 2011. годину”, указао је Фискални савет.

Договорени оквир за ребаланс овогодишњег буџета Србије предвиђа, како је наведено, да се јавни расходи неће повећавати у односу на првобитно планиране.

Потребно је, оценио је Фискални савет, до краја године остварити знатне буџетске уштеде, од скоро 20 милијарди динара, да би се надоместили расходи у буџету по основу пораста плата и пензија који су већи од планираних због тога што је инфлација већа од очекиване, као и негативних фискалних ефеката примене Закона о финансирању локалних самоуправа.

Бета