Буна у Бишкеку

Оставка, реформе, превремени избори! Та три захтева председнику Киргистана Курманбеку Бакијеву, привукла су ове недеље хиљаде демонстраната у Бишкек, где су противници шефа државе захтевали да се "доврши револуција".
Опоненти Бакијева тврде да председник није испоручио обећане "промене". Опозиција (Уједињени фронт за достојну будућност и Реформски покрет) захтева нови устав, а маса света на трговима узвикује поруку председнику "да оде", и тиме отвори пут избору новог шефа државе. Док се то не догоди, језгро активиста отпора живи под јуртама крај парламента и штрајкује глађу.

Рачун, испоручен Бакијеву, тиче се "револуције тулипана" – преврата изведеног притиском са улица, којим је 2005. склоњен сa власти председник Акајев, један од последњих изданака некадашње школе "совјетских кадрова". Акајев је био корумпиран. Владао је ауторитарно и спремао се да препусти дужност жени или кћерки. Уплашен, побегао је у Москву.

Русија му је пружила уточиште, али га није узела у заштиту. Москва је забринуто посматрала точак који се закотрљао у Грузији, "револуцијом ружа", и продужио простором некадашњег Совјетског Савеза, "наранџастом револуцијом" у Украјини и "тулипан револуцијом" у Киргистану. Нове власти у тим земљама нису више биле њени "природни савезници". Нагињале су везама са Западом.

У Бишкеку, Кремљ је потражио начин да овлада, уместо да се супротстави "променама". Уз свесрдно закулисно ангажовање, столицу Акајева добио је пријатељ Русије, Бакијев.

Бакијев је "повукао" Бишкек ближе Москви. Настојао је да се Киргистан задржи унутар орбите њених економских и војних интеграција, оријентисаних на изградњу блока руских савезница у централној Азији. Од Акајева је преузео земљу са две иностране војно-ваздухопловне базе, америчком и руском, обе у првом суседству с Кином. Али, већ по преузимању дужности, загорчао је Вашингтону живот изјавом да Американци немају разлога да остану у бази Манас, ако то не "захтевају проблеми безбедности Авганистана".

После "орочености", следио је спор са САД, о висини закупа, а односи су отворено погоршани протеривањем двојице америчких дипломата, и потоњим истеривањем двојице киргиских дипломата из САД, у знак одмазде. Односи с Русијом нису имали такав смер. Функционер дипломатије Молдогазијев изјавио је да су за Киргистан "кључни позиција и мишљење" Русије, док шеф војног ваздухопловства генерал Михајлов, говорећи о сарадњи, каже: "Наша база је овде заувек!".

Противници Бакијева верују да је председник инсценирао кризу са САД, ширећи личну потпору у Русији. У делу јавности земље, ослонац Бишкека на САД сматра се најбољим сценаријем за будућност, с обзиром на то да је Русија опхрвана проблемима и без потенцијала којим би помогла развој Киргистана.

Да ли су антиамериканизам и русофилство Бакијева повод данашње побуне против председника? Његови противници то не кажу. Они говоре о континуитету ауторитарне власти Акајева, продуженом и после "револуције лала" 2005 – чињеницом да је Бакијев нови Акајев. Преврат је изигран подметањем личности.

Први покушај рушења председника предузет је новембра 2006, међутим без успеха. Опозиција је извела на трг престонице четрнаест хиљада људи, али упркос скандирању да Бакијев, ондашњи премијер Кулов и цела извршна власт поднесу оставке, шеф Киргистана је остао на дужности. Обмануо је јавност пристајући на нови устав – у који су сва избачена председникова овлашћења брже-боље враћена, амандманима када је бура прошла.

Овога пута, међу противницима у строју је и Феликс Кулов, утицајан политичар незадовољан изгубљеном премијерском функцијом. Председник Бакијев поново прихвата нацрт радикално измењеног устава и поново обећава стабилност и просперитет земље. Да ли ће то дејствовати као у новембру 2006, или ће незадовољници распознати трик?