Buna u Biškeku

Ostavka, reforme, prevremeni izbori! Ta tri zahteva predsedniku Kirgistana Kurmanbeku Bakijevu, privukla su ove nedelje hiljade demonstranata u Biškek, gde su protivnici šefa države zahtevali da se "dovrši revolucija".
Oponenti Bakijeva tvrde da predsednik nije isporučio obećane "promene". Opozicija (Ujedinjeni front za dostojnu budućnost i Reformski pokret) zahteva novi ustav, a masa sveta na trgovima uzvikuje poruku predsedniku "da ode", i time otvori put izboru novog šefa države. Dok se to ne dogodi, jezgro aktivista otpora živi pod jurtama kraj parlamenta i štrajkuje glađu.

Račun, isporučen Bakijevu, tiče se "revolucije tulipana" – prevrata izvedenog pritiskom sa ulica, kojim je 2005. sklonjen sa vlasti predsednik Akajev, jedan od poslednjih izdanaka nekadašnje škole "sovjetskih kadrova". Akajev je bio korumpiran. Vladao je autoritarno i spremao se da prepusti dužnost ženi ili kćerki. Uplašen, pobegao je u Moskvu.

Rusija mu je pružila utočište, ali ga nije uzela u zaštitu. Moskva je zabrinuto posmatrala točak koji se zakotrljao u Gruziji, "revolucijom ruža", i produžio prostorom nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, "narandžastom revolucijom" u Ukrajini i "tulipan revolucijom" u Kirgistanu. Nove vlasti u tim zemljama nisu više bile njeni "prirodni saveznici". Naginjale su vezama sa Zapadom.

U Biškeku, Kremlj je potražio način da ovlada, umesto da se suprotstavi "promenama". Uz svesrdno zakulisno angažovanje, stolicu Akajeva dobio je prijatelj Rusije, Bakijev.

Bakijev je "povukao" Biškek bliže Moskvi. Nastojao je da se Kirgistan zadrži unutar orbite njenih ekonomskih i vojnih integracija, orijentisanih na izgradnju bloka ruskih saveznica u centralnoj Aziji. Od Akajeva je preuzeo zemlju sa dve inostrane vojno-vazduhoplovne baze, američkom i ruskom, obe u prvom susedstvu s Kinom. Ali, već po preuzimanju dužnosti, zagorčao je Vašingtonu život izjavom da Amerikanci nemaju razloga da ostanu u bazi Manas, ako to ne "zahtevaju problemi bezbednosti Avganistana".

Posle "oročenosti", sledio je spor sa SAD, o visini zakupa, a odnosi su otvoreno pogoršani proterivanjem dvojice američkih diplomata, i potonjim isterivanjem dvojice kirgiskih diplomata iz SAD, u znak odmazde. Odnosi s Rusijom nisu imali takav smer. Funkcioner diplomatije Moldogazijev izjavio je da su za Kirgistan "ključni pozicija i mišljenje" Rusije, dok šef vojnog vazduhoplovstva general Mihajlov, govoreći o saradnji, kaže: "Naša baza je ovde zauvek!".

Protivnici Bakijeva veruju da je predsednik inscenirao krizu sa SAD, šireći ličnu potporu u Rusiji. U delu javnosti zemlje, oslonac Biškeka na SAD smatra se najboljim scenarijem za budućnost, s obzirom na to da je Rusija ophrvana problemima i bez potencijala kojim bi pomogla razvoj Kirgistana.

Da li su antiamerikanizam i rusofilstvo Bakijeva povod današnje pobune protiv predsednika? Njegovi protivnici to ne kažu. Oni govore o kontinuitetu autoritarne vlasti Akajeva, produženom i posle "revolucije lala" 2005 – činjenicom da je Bakijev novi Akajev. Prevrat je izigran podmetanjem ličnosti.

Prvi pokušaj rušenja predsednika preduzet je novembra 2006, međutim bez uspeha. Opozicija je izvela na trg prestonice četrnaest hiljada ljudi, ali uprkos skandiranju da Bakijev, ondašnji premijer Kulov i cela izvršna vlast podnesu ostavke, šef Kirgistana je ostao na dužnosti. Obmanuo je javnost pristajući na novi ustav – u koji su sva izbačena predsednikova ovlašćenja brže-bolje vraćena, amandmanima kada je bura prošla.

Ovoga puta, među protivnicima u stroju je i Feliks Kulov, uticajan političar nezadovoljan izgubljenom premijerskom funkcijom. Predsednik Bakijev ponovo prihvata nacrt radikalno izmenjenog ustava i ponovo obećava stabilnost i prosperitet zemlje. Da li će to dejstvovati kao u novembru 2006, ili će nezadovoljnici raspoznati trik?