Sukobi u BiH zbog prava na elektronski potpis

Banjaluka – Dok veći deo Evrope odavno dokumente potpisuje jednim klikom, Bosna i Hercegovina ni posle dve decenije nije uspela da razreši ni osnovno pitanje – ko je nadležan za elektronski potpis. Tehnologija koja je trebalo da pojednostavi svakodnevicu građana i ubrza rad institucija ponovo je postala povod za institucionalni spor, ovoga puta između Agencije za identifikaciona dokumenta BiH (IDDEEA) i organa Republike Srpske.

Pre dvadesetak godina u Bosni i Hercegovini usvojena su zakonska rešenja koja regulišu oblast elektronskog potpisa. Međutim, tek pre dve do tri godine počela je njihova konkretna primena. Već na samom početku pojavili su se nesporazumi karakteristični za složeni institucionalni sistem BiH.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske tada je upozorilo agenciju IDDEEA da nije nadležna za poslove koje je započela u oblasti identifikacije građana i elektronskog potpisa. Od tada traju sporenja oko toga ko ima pravo da uredi ovu oblast. U složenom administrativnom sistemu BiH, IDDEEA uglavnom ima ulogu razvoja i održavanja tehničkih rešenja i informacionih sistema, dok su pitanja bezbednosti i identifikacije građana u nadležnosti entitetskih i drugih policijskih organa. Pre nekoliko dana Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH donela rešenje kojim se IDDEEA zabranjuje obrada ličnih podataka u svrhu izdavanja i korišćenja elektronskog potpisa. Direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH Dragoljub Reljić pojasnio je da su, nakon detaljne analize evropskih direktiva u toj oblasti i poređenja sa propisima u susednim državama, doneli rešenje s odlukom o zabrani, na koje nema žalbe. „Trajno je zabranjeno agenciji IDDEEA da obrađuje lične podatke u svrhu izdavanja kvalifikacionih elektronskih potvrda za elektronsko potpisivanje osim u postupku digitalnog potpisivanja u oblasti identifikacionih dokumenata vezano za lične karte”, rekao je Reljić.

No, u agenciji IDDEEA ne odustaju. Direktor te agencije Almir Badnjević osporava zakonsku nadležnost Agencije za zaštitu ličnih podataka i tvrdi da im Zakon o elektronskom potpisu BiH dozvoljava ove aktivnosti. Da se u Sarajevu ne mire lako sa potvrdom decentralizovanog sistema, vidi se iz koraka Kemala Ademovića, zamenika predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, koji je nedavno podneo novu apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskoj identifikaciji, uslugama poverenja u elektronskom poslovanju i elektronskom dokumentu Republike Srpske. Brine kako se u Srpskoj nastoji stvoriti paralelni sistem digitalnog identiteta.

S druge strane, banjalučki mediji podsećaju na pravosnažnu presudu Suda BiH koji je ranije utvrdio da prema zakonima o IDDEEA i ličnoj karti ta agencija nema pravo da obrađuje lične podatke u svrhu izdavanja elektronskog potpisa. 

Snježana Novaković Bursać, koja je kao bivši delegat u Domu naroda BiH pokrenula ovo pitanje, kaže kako se IDDEEA godinama predstavlja kao nosilac digitalne transformacije iako je, kako kaže, zakon prepoznaje kao tehničku i operativnu podršku nadležnim organima, to jest ministarstvima policije koji su stvarni vlasnici i obrađivači ličnih podataka.

„Stav suda je bio da je taj potpis nelegalan. Zamislite potencijalnu štetu da se neko upustio u dobijanje kredita, finansijske transakcije na osnovu nečeg što je nezakonito. O tome treba da se zabrinu oni koji su pokušali da u pravni promet puste taj nelegalni elektronski sertifikat koji je pokušala da kreira IDDEEA”, kaže Novaković Bursać.

Ona je pojasnila da je nemoguće potvrditi nečiji identitet bez povezivanja sa stvarnim identitetom. „Naši lični podaci su vlasništvo MUP-a koje je jedino u ovom trenutku nadležno za našu identifikaciju. Međutim, neki su se očito zaigrali i zamislili da trebaju da prave neki digitalni MUP na nivou BiH. Imali su u jednom trenutku i podršku nekih delova međunarodne zajednice, kao što je u mnogim nezakonitostima bilo i ranije. Republika Srpska se zalaže za ustavnost i zakonitost, kako po ovom pitanju, tako i drugim”, kaže ona.