Цене почеле да падају

Цене су почеле да падају чему је "кумовао" пад девизног курса. Инфлација ће на крају ове године, сада је извесно, бити  нижа од планиране од 9,3 одсто. Раст цена је за првих 11 месеци износио 6,5 одсто, а инфлација на крају новембра у односу на исти месец прошле године 8,8 одсто, годишње. Како је јуче истакао гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, динар је стабилнији него икада, девизне резерве су на рекордном нивоу, а први пут у последњој деценији извоз је достигао више од 50 одсто увоза у Србији.
Јелашић је на јучерашњој конференцији за новинаре рекао да ће са смањењем инфлације и НБС смањивати референтну стопу што би требало да доведе до даљег пада и каматних стопа банака.

НБС ће, како је најавио, наставити са рестриктивном монетарном политиком, која ће се усклађивати са макроекономским кретањима, али неће унапред најављивати распон курса који ће бранити интервенцијом на девизном тржишту.

Садашња стабилност може се одржати на средњи и дужи рок, али она има своју цену. Зато је потребно у следећих три до пет година, како је нагласио гувернер, наставити рестриктивну фискалну политику, односно да у буџету буде значајнији суфицит. Уз то, како је подсетио, неопходно је и да се убрзају структурне реформе великих јавних предузећа, да се заврши приватизација већ издвојених неосновних делатности у тим предузећима, као и да се стимулишу приватне стране инвестиције наспрам јавних капиталних и јача поверење у домаћу валуту.

Губици банкарског сектора нису последица, био је изричит Јелашић, рестриктивне монетарне политике. Он је додао да су укупни пословни резултати банака у октобру позитивни, ако се изузме Поштанска штедионица. Раст банкарског сектора је и даље најдинамичнији у Србији, годишња стопа раста је 30 одсто, а удео банака у бруто друштвеном производу је, како је навео, 47,8 одсто. То је више неге у Румунији, а мање него у Бугарској.

Од 39 банака, колико их је било крајем прошле године, на крају ове године у Србији ће пословати 31 банка, а разлог томе је припајање већ купљених. Напомињући да би НБС дала лиценцу, односно одобрила гринфилд инвестицију, само некој од великих иностраних банака, Јелашић је рекао да до сада то није затражила ниједна, па ни Сити и Дојче банка.

-----------------------------------------------------------

Стабилизација курса

После најнижег курса динара према евру од 78,65 у протеклих неколико дана, прекјуче и јуче курс се стабилизовао на 79,57 динара за евро. Као последица јачања динара, у неким продавницама у Београду су се појавили натписи да цене падају због пада евра, на шта НБС нема директан утицај, рекао Јелашић и поручи економским стручњацима да се не упуштају у прогнозирање курса динара.

Централна банка ће за одржавање курса до краја године потрошити између 25 и 30 милијарди динара из девизних резерви. Током последњег месеца НБС је од мењача откупила око 400 милиона евра, да не би дошло до још већег јачања динара. Он је оценио да је још рано да НБС месечно најављује распон у коме ће се кретати курс, да се не би шпекулисало. "Ни ја не знам каква ће данас бити понуда и тражња и курс ће се формирати на основу тога", рекао је Јелашић.