Корпа за летење

Лет балоном је несвакидашњи доживљај. Као прво, овај ваздухоплов креће се најчешће брзином од десет, петнаест километара на сат, па човек има осећај као да лебди. Друго, пошто је поглед приликом панорамског разгледања лепши на мањим висинама, обично се не подиже изнад 1.000 метара.

Такве слике са земље се не могу ни запазити, ни забележити као из ваздуха. И Срђан Срдић је лепоте градова и предела открио када се, стицајем околности, балоном винуо у небеска пространства.  

– По професији сам контролор летења од 1978. године. Иако сам Београђанин, службовање сам почео у Љубљани на аеродрому Брник, и тамо боравио и напредовао све до распада државе. У Словенији је тада постојао највећи број аероклубова. Мада су ме привлачили многи ваздухопловни спортови, за балоне сам се заинтересовао кад сам упознао једну екипу из балонарског клуба која је дошла у контролу летења да се распита о слободном ваздушном простору. Уследила је узвратна посета, развило се и пријатељство и љубав према балонима, али тада још нисам слутио да ће то постати и мој хоби – искрен је овај пасионирани љубитеља балонарства.

По повратку у Београд 1991. године, Срђан није помишљао на летење балоном. То је за њега била скупа авантура. Али, на иницијативу тог клуба отишао је у Словенију и тамо добио дозволу за управљање балоном, а уз то и балон, на поклон од њих! Мада поприлично коришћен, Срђану је био као нов. Бољи није имао, а није могао ни да га прибави.

– Да би могао да га „вози”, морао је да региструје клуб, па је обавио и те формалности. Име Дамбос је дала његова ћерка Сара, по својој омиљеној плишаној играчки, само је, на упозорење супруге Снежане да ће га тужити Волт Дизни, на крају додао слово „с” (као Србија, Сара, Снежана и Срђан). У том тренутку постојала су још два балона која су припадала приватним клубовима, тако да са овим његовим, у Србији сада имамо три. Својевремено је и ЈАТ имао један, који је добио приликом куповине авиона „ДЦ 10”, са идејом да развија балонарство на овим просторима, али пошто је „одрадио” свој век, завршио је као музејски експонат.

Уз утиске и – награде

Балонарство је, као нова грана у нашем ваздухопловству, придодата спортовима летења. Пре две године основано је државно првенство, а прошле године и куп Србије, што им омогућава учешће на европским и светским првенствима.

Уз незаборавне утиске (посебно је уживао када је из те перспективе посматрао град у којем живи), Срђан је са тих наступа углавном доносио и признања. Две године је и државни првак Србије, освајач купа Републике, освајач трофеја Београда, прошле године у Сенти на државном првенству био је најбољи у домаћој конкуренцији (која додуше није велика) а у генералном пласману трећи, од двадесет троје учесника из Мађарске, Француске, Словеније...

Будући да су сви они дуго у том спорту, и, за разлику од њега, имају нове, такмичарске балоне и навигациону опрему најновије генерације, то сматра великим успехом, тим пре што је тако добио прилику да се такмичи и на светском првенству 2010. у Дебрецину (Мађарска).

Видевши како је лепо кад се небо зашарени изнад градова у време тих манифестација, Срђан је добио жељу да покуша и код нас да омасови овај летачки спорт. Али, то не иде лако.

– До балона се тешко долази. То је доста скупа справа. Раде га само четири произвођача у Европи: у Енглеској, Немачкој, Чешкој и Шпанији, а стандардни балон од 3.000 кубних метара у куполи кошта од четрдесет пет до деведесет хиљада евра. Кад бих вам рекао да 100 евра кошта само пуњење боца... а где је тек издатак за земаљску екипу која џипом одлази тамо где сте слетели, да вас покупи, и све остало!

У другим европским земљама цена лета по особи кошта 250 евра, а опет људи који се тиме баве у комерцијалне сврхе ни за десет година не могу да зараде за нови балон. Толико су велики трошкови. Зато у свету не обезбеђују средства ни клубови, ни чланови, већ се проналазе спонзори. Они наруче балон код произвођача, брендирају га како они желе, и доставе клубовима на коришћење, па је летење балоном стална реклама за њих – истиче Срђан, и подсећа:

– Док у Словенији има осамдесет балона, у Мађарској двеста, а у свету чак и више од осам хиљада, ми и даље имамо само три, мада постоји велико интересовање. Где год се подиже балон, увек се окупи много људи. Питају, гледају, диве се, волели би да испробају...

Догодовштине и у ваздуху, и на земљи

Статистички, балон је један од најбезбеднијих ваздухоплова. Лети по принципу топлог ваздуха, а толико је једноставан, да практично нема шта да се поквари. Чак и ако се ветар појача нема разлога за страх. Купола балона се понаша као падобран, па би се путници у балону лагано и безбедно спустили на земљу. Али, пилоти балона знају свој посао тако да су, тврди Срдић, непредвиђене ситуације ретке.

– Ако желе пријатан лет, пилоти балона, као и пилоти „мигова”, пре свега морају добити дозволу за лет, осим тога, морају да обезбеде и месечно одобрење Директората цивилног ваздухопловства и да за сваки лет посебно попуне план лета. Додатни елемент је и време. Лети се само по стабилном времену, без падавина, и без ветра. Температура не сме бити превисока, најпогоднија је до 25 степени Ц. И кад је најлепши дан, лети се само рано ујутру и предвече, а у ваздуху се може остати сат, највише два.

Кад се прерачуна, остаје веома мало дана погодних за лет. А ја имам толико пријатеља који су заинтересовани да лете балоном, да за две године нећу стићи да испуним обећање! Зато их зовем кад су државна првенства, јер тад сигурно знам да ћемо летети – објашњава Срђан.

Изненађујуће је, каже, колико и жене инсистирају да се вину у небо. Једном његовом пријатељу је то дало инспирацију да се нашали са дамама, па је пред ширим аудиторијумом испричао да нестаје целулит на висини од 626 метара, али на тој висини треба остати најмање пет минута да би процес био делотворан, што, иначе, у балонарству није лако изводљиво.

Срђану је још свеже сећање и на занимљив сусрет од прошле године, када су се спустили поред неког винограда.

– Изгледало је да нигде никог нема, кад наједном из виноградарске кућице истрчава човек, сав устрептао, као да је видео марсовце. Помогао нам је да се спакујемо и није нас пустио да одемо док нас није угостио својим вином.

Недавно је упознао и један брачни пар са Сицилије, који већ годинама летује у Београду. Обишли су све манифестације и, желећи да лете балоном, набасали на Срђана. Спријатељили су се и сада га зову да иде у госте код њих на Сицилију. Али, да понесе и балон...

------------------------------------------

Из такмичења, у такмичење

Срђан се већ увелико спрема за нове подвиге, јер се државно првенство у Сенти ове године одржава од 8. до 11. септембра, а убрзо и куп Републике Србије, од 20. до 23. октобра у Свилајнцу. У Свилајнцу ће бити шест балона, али за тако малу средину је довољно, док се у Сенти очекује око 25 балона, а учесници долазе из Словеније, Мађарске, први пут ће бити и једна румунска, и можда и чешка посада.

 ------------------------------------------------------------------------

Како се постаје пилот балона

Први услов је пунолетство. Затим се мора завршити обуку. У оквиру теоретског дела уче се техничке карактеристике балона, метеорологија, навигација, закон о ваздухопловном саобраћају, подзаконска акта... Обавезан је и практични део, који подразумева одређени број сати лета. Онда, уз сагласност инструктора да је овладао овом вештином, кандидат званично полаже пред комисијом и постаје пилот балона, истиче Срђан Срдић.

-------------------------------------------------------------------------- 

Занимљивости

* Балон се састоји од корпе и од куполе од специјалног полиестера, бренера, специјалних плинских боца и вентилатора. * За полетање је потребна равна, травната површина величине рукометног игралишта.

* Топловаздушни типови балона не користе се за облет земље, већ за такмичења у прецизном летењу. Одреди се неки циљ до кога треба стићи, користећи правац, смер и брзину ветра.

* Балонарство је најстарија грана у ваздухопловству. Први лет забележен је у првом веку п.н.е. у Кини. У Европи развој балонарства датира из 18. века.

* Први балон у Србији полетео је 1909. године. То је била друга земља у Европи која је имала своју ваздухопловну јединицу.

* Балон се може изнајмити за различите специјалне прилике: венчања, прославе годишњица и рођендана, искакање падобраном, снимање спотова...