Када мисли лутају

Особе које имају тешкоће са концентрацијом не могу да контролишу наметљиве мисли: оне их као димна завеса спречавају да виде јасно циљ. Разбацан у толиким мислима, ум није довољно селективан и мозак губи продуктивност и време. Тајна „великих” у овом свету је управо у томе што поседују изузетну моћ концентрације, а то значи у стању су да се сасвим усмере на одређени задатак пре него што нам мисли одлутају. У супротном се расипа знатна количина менталне енергије. Осим, тога концентрација утиче и на памћење, које може бити десетоструко повећано, доказано је, ако је ум фиксиран на тренутну акцију.

Главне препреке концентрацији су досада, узнемиреност и сањарење. По речима Сандре Јовановић, психолога, сваки посао захтева да су мисли усредсређене на предмет рада, јер кад су распршене, успех ће изостати. Ова способност свести да усмери мисли на неки задатак, без обзира да ли су у питању рад, учење, играње, читање књиге... активира се кроз пажњу која укључује и способност елиминисања свега што концентрацију омета. Захваљујући тим способностима духа њима постајемо свесни и оријентисани, што је неопходно за преживљавање, обављање послова, комуникацију и друге ствари без којих не можемо.

Лептиров лет

Концентрација, односно њен недостатак, често је извор сукоба са околином већ у најранијем детињству, прво између родитеља и деце. У дечијем узрасту пажња, и иначе неразвијена, „скаче” као лептир са цвета на цвет, али могуће је у неким случајевима да је реч о поремећају пажње који се испољава и кроз расејаност, збуњеност и импулсивност. – Мерењем можданих таласа научници су утврдили да дете са лошом концентрацијом није неваљало, непослушно или безобразно. Код те деце доминирају Тета таласи који се крећу у опсегу од 4 до 8 Хз. Да би мозак могао да прима нова сазнања, и да се концентрише, мора да умањи ниво Тета таласа и покрене Бета мождане таласе изнад 14 Хз. Бета-Тета однос се може променити вежбањем, и то је циљ „неурофидбек тренинга” којим се тренира мозак (а не само мишићи, чему су посебно склони хиперактивни) кроз специјалне видео игрице у којима су „џојстик” мождани таласи детета. Кад се они убрзају и пређу у Бета опсег, дете напредује у игри. Успех се постиже и када се умањи снага Тета таласа.

У игри путем условљавања, покушаја и погрешака дете неосетно учи да усмери своје мисли. Када му у игрици крене, нешто у њему, каже: „А ха, у томе је фора” и запамти шта је урађено. Успех у игри га мотивише да иде даље, и мало-помало, дете увежба концентрацију и при томе се слатко наигра. Ове видео-игрице не одвајају дете од учења и спољашњег света, већ му помажу да стекне способности да контролише свој мозак и понашање, и посредно стекне веће самопоуздање – каже наша саговорница.

Ја хоћу, али само што ја хоћу

Она објашњава да децу са поремећајем пажње наставници и средина у којој живе често доживљавају као лењу, безобразну, неваспитану, немирну, што у великој мери утиче на њихово самопоштовање и формирање слике о себи.

– Из многобројних студија показано је да ове тешкоће у 70 одсто случајева не нестају одрастањем, мада се смањују после пубертета. Без одговарајућег третмана, код ове деце постоји далеко већи ризик од неуспеха у школи или успеха далеко испод њихових интелектуалних способности, понављање разреда, избацивање из школе.

Занимљиво је да деца са поремећајем пажње имају селективну пажњу, која се креће од јаке усмерености на ствари које их интересују до изразите непажљивости када су у питању садржаји који њима лично нису занимљиви. Чак и оно што им је интересантно, чим им мало досади, престаје да буде објект појачаног интересовања. Код ове деце је и памћење селективно. Од прочитаног текста обично запамте ствари које већина деце не запамти, али не упамте оно што већина меморише – указује психолог.

Децу са поремећајем пажње често описују и као претерано емотивну, која праве проблеме. Осећања доминирају над њиховим расуђивањем, а објашњење чињеницама и доказима не успева колико год се одрасли трудили. Ако у том моменту желе сладолед, ништа им не значи то што родитељи немају новца или је време ручку. Дете ће нападно наставити да тражи оно што жели. Позитиван аспект ове особине може да прерасте у упорност и уколико се још развије стрпљење, настаје склоност да се уложи огромна енергија у остваривање својих циљева и жеља. – Многа деца са поремећајем пажње и хиперактивном структуром имају огроман енергетски набој. Она могу бити забавна, предузимљива, креативна. Њихов ентузијазам је „заразан” за вршњаке, и често су мотор активности у неформалним групама. Већину деце са поремећајем структуре може да чека лепа будућност ако се њихове потребе и специфичности препознају, прихвате их родитељи и васпитачи, и ако се развија позитивна страна њихове различитости и посебности – истиче Сандра Јовановић.

Помаже „кућни ред”

Особине које та деца имају и које треба ценити и подстицати су: спонтаност, креативност, брзо мишљење, јака усмереност, упорност, висок енергетски набој. Иако су често прилично напорна за васпитаче и родитеље, већина ове деце је бистра и посебно надарена. Ипак, препознавање и неговање ових добрих особина је од пресудне важности за њихово самопоштовање и у ком ће се правцу ова деца усмерити. Ако им се приступи са разумевањем њихових особености, са стрпљењем и доследношћу, ова деца могу да се развију у изразито продуктивне и креативне људе. Кад им се пружи оно што им је заиста било потребно, „тешка деца” умеју тако богато да узврате, па се сав труд и муке које су чинили васпитачима забораве и постану неважне у односу на постигнути успех, и остану у сећању као смешне анегдоте.

Као помоћ при учењу таквој деци може се увести кућни ред, као што је одређивање одређене просторије у којој се учи, одређивање времена за рад и игру, прављење плана учења, планирање пауза, награђивање за постигнуто. Такође је препоручљиво пратити дете и видети када је и у ком делу дана највише расположено за рад и када му је концентрација најбоља и тада му предложити учење. Сваки рад би требало похвалити да би стекао позитивну асоцијацију на учење.

Повећавање периода пажње треба да буде постепено. Прво треба похвалити и краткотрајнији напор, а затим стрпљиво и без нервозе настојати да се тај временски интервал повећа. Не треба губити живце и одустајати, саветује наша саговорница, него покушати учинити детету период учења што забавнијим и креативнијим..

Постоје технике које служе повећању свесности кроз праћење сопствених мисли и емоција. Од ума се захтева да продужено борави на неком предмету, некој издвојеној мисли, слици, или било чему што се узме за предмет посматрања. Када је особа концентрисана само на једну ствар, и ништа друго не постоји у том тренутку, тада је постигнута потпуна пажња. То стање духа прати и осећај задовољства које доноси победа, јер се дете или одрасли осећају моћнијим и ефикаснијим.

------------------------------------------------------------

Технике вежбе

Вежбајте концентрацију сваки дан. Пре него што започнете неки посао или задатак јасно дефинишите циљеве. Циљеве ограничити по областима и хијерархији. Када је циљ акције зацртан, концентрација ће бити ефикаснија, јер мозак види јасно што треба да се уради. – Мозак мобилише много енергије када зна где иде!

Техника менталног програмирања. Анксиозност је непријатељ концентрације. Понекад се пажња може повећати откривањем проблема: имам хиљаду мисли одједном; мој ум је немиран. Замењујте овакве мисли једну по једну супротним размишљањима.

Забављајте се: узмите текст и покушајте да га прочитате наопако.