„Просвета” креће из подрума

После 110 година постојања, београдска издавачка кућа „Просвета”, која је оставила неизбрисив печат у српском издаваштву и књижарству, води битку за опстанак, али и настоји да се избори за – нови почетак. Отуда и велика очекивања од новог директора Јована Јањића, човека који се разуме у књигу, чије је двотомно дело „Будимо људи” о блаженопочившем патријарху Павлу достигло за српске прилике енормни тираж, али и наишло на велики одјек у свету.

Велико је и звучно име „Просвете”, па се од њега, углавном, и не виде сви проблеми у које је доведена ова угледна кућа. Приватизована је, путем тендера, да подсетимо, 25. јуна 2009. године, а купопродајни уговор раскинут је већ после непуних петнаест месеци, 15. септембра 2010. Али, у том периоду, „Просвета” је остала без великог дела своје имовине. Према уговору, купцу – Media II, Београд – допуштено је било да прода до 30 одсто имовине, наравно под условом да се од тако добијеног новца намире дугови и кућа оживи. Међутим, предузеће је остало без доброг дела имовине, а дугови су се увећали, што је био разлог да се приватизација поништи. Иначе, у току тих 15 месеци трајао је скоро деветомесечни штрајк запослених.

– „Просвета” је, у међувремену, остала и без своје адресе. Њено седиште је, званично – Чика Љубина 1, у самом центру Београда, а сада на тој адреси издавачка кућа више не поседује просторије. Остали смо и без куће Геце Кона, чију традицију баштинимо, која се налазила недалеко одавде, у Добрачиној улици. Такође, и без пословних просторија и магацина, од око осам стотина квадрата, у оближњој Цара Душана улици – објашњава Јањић.

То нису једини проблеми?

– Велики проблем је и урушен углед и изгубљено поверење аутора, других издавача (добављача књига и слика), штампара... Неки дугови се годинама гомилају... У таквој ситуацији, када сте доведени до просјачког штапа и када, поред све добре воље, нисте у могућности из знатно умањеног текућег пословања да вратите дуг, тешко је повратити и поверење. Посебно тежак „дуг” укњижен, нажалост, под именом ове фирме, представља то што су штампане и доштампаване књиге без знања и сагласности аутора или носиоца ауторских права. За то се плаћала и плаћа висока цена: пристизали су високи тужбени захтеви и извршне судске пресуде; повучена су ауторска права за поједина дела која су доносила велике приходе и углед предузећу, отказивана је сарадња аутора и добављача – истиче Јањић.

Дугови су увећавани, приходи умањивани. Тако су, због неплаћања закупнине, неке књижаре на атрактивним локацијама затворене. О тешкој ситуацији у којој се нашла ова, једна од три најстарије издавачке куће у Србији, сведочи и чињеница да је у претходних годину дана, под њеним именом, објављена само једна књига, и то уз финансијску помоћ Скупштине града Београда. А још тридесетих година прошлог века, када је већина народа у тадашњој Југославији била неписмена, Геца Кон настојао је да ово његово предузеће испуни циљ који је сам задао: сваки дан – једна књига! Са тим мотом, продукција „Просвете” кренула је и седамдесетих година прошлог века...

Предузећу које се бави издаваштвом и књижарством неопходне су – нове књиге. Јован Јањић је, одмах по ступању на дужност директора „Просвете”, покренуо издавачку делатност. Планирају да у наредна два месеца, до Сајма књига у Београду, објаве двадесетак књига, што је велики подухват, с обзиром на постојеће прилике.

После раскида уговора о купопродаји „Просвете”, у септембру прошле године, Агенција за приватизацију поставила је привременог заступника капитала (70 одсто државног капитала). Данас је то Родољуб Тодоровић, стручњак са дугогодишњим искуством у области економије и финансија, који истовремено обавља и дужност председника Управног одбора. С обзиром на велике дугове, због којих је био блокиран рачун и онемогућен рад „Просвете”, Влада Републике Србије, у новембру прошле године, донела је одлуку да се ово предузеће уведе у процес реструктурисања: рачун је одблокиран, а дотадашња потраживања евидентирана и остављена да мирују, док се овај поступак не оконча. Док траје поступак реструктурисања, наглашава Јањић, требало би да се сагледа да ли је „Просвета” оспособљена да преживи, односно да сама себе издржава.

У каквом је стању, питамо директора, „Просвета” тренутно?

– Ми данас не крећемо, нажалост, чак ни са ледине, већ – из дубоког подземља! С разним врстама дугова, с изгубљеним поверењем, које су други прокоцкали, с дебелим наслагама прашине на сјајном имену „Просвете” – каже Јањић.

Терет оваквог стања подносе сви запослени. Већ трећу годину плате су „републички минималац”, а примају се са закашњењем од пет месеци. Ту судбину дели и нови директор, који се ове дужности прихватио тек пошто је претходно добио подршку оба репрезентативна синдиката у предузећу.

Јован Јањић верује да ће „Просвета”, и поред садашње изузетно тешке ситуације, опстати. Такво уверење гради не само на основу предузетих активности, већ на основу звучности имена ове куће, чија традиција, каже, не би смела да се прекине.