Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Борски ресурси

Активних рудника бакра има у око 70 земаља света. Србија (Југославија, практично Тимочки басен) крајем 1980-их учествовала је са 1,6 одсто у светској производњи од 8,95 милиона тона, да би 2006. њено учешће пало на, занемарљивих, 0,1 проценат.

Са рударском производњом бакра (или било којег другог метала, или скоро било чега) Србију није мимоишао тренд свих земаља у транзицији; без обзира где оне биле. Све те, у ново још увек не потаман скројено рухо обучене земље, замајавајући се да нађу себе у фази трансформације, често изгубе корак и са собом и са светом. НАТО интервенција у Србији додатно је и немилосрдно докрајчила тешко ослабљену индустрију.

Колико дуго тим земљама, па и Србији, треба да ухвате корак са светом, зависи пре свега од доношења, за инвестиције, стимулативних закона и, наравно, од утврђеног и на здравим основама претпостављеног рудничког квалитета онога што земља има.

Годишња производња бакра РТБ Бор се, од 1990, када је била око 106.000 тона, до данас преполовила сваке пете године да би 2005. била седам пута мања и износила око 15.000 тона. Продуктивност и искоришћеност капацитета су падале па су трошкови производње по тони бакра, малтене, пропорционално расли, тако да РТБ Бор већ десетак година живи од милостиње која се даје просјаку. Те, 1990. године бруто приход, РТБ Бор био је око 320 милиона долара, а остварени профит око 75 милиона долара. По ценама из прва три месеца ове године профит производње из 1990. био би око 400 милиона долара. Уз баш толика инвестициона улагања РТБ Бор би, за четири године, могао опет бити "онај стари". Наравно, уз одржање данашњих, изузетно високих цена бакра и пратећих метала, злата и сребра, на светском тржишту.

Ево и одговора на питање хоће ли Тимочки басен опет бити (у свету) значајан произвођач бакра? Руднике овог басена је, срећом, на просјачки штап одвела дугогодишња запуштеност, а не исцрпљеност њихове жиле куцавице, ресурса којих већ сада има, идентификованих и у различитим нивоима истражености доказаних, више но што је у претходних 100 година рударењем из земље извађено. Квалитет тих ресурса, наравно, није као што је некад био, али је опадање квалитета ресурса обележје глобалног карактера. То опадање квалитета ресурса (више него) надокнађују повећања продуктивности и технолошке иновације.

Инжењер геологије, Ванкувер

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.