Опрезно са обећањима

Да би у 2007. одржала овогодишњи ниво стабилности српске економије и остварила пожељни раст, будућа влада не сме да претера са јавном потрошњом, основна је порука економиста са јучерашњег саветовања у организацији Научног друштва економиста и Економског факултета у Београду. Али, предлог буџета за наредну годину наговештава нешто већу инфлацију од овогодишње, упозорио је Стојан Стаменковић. Јер, његово реално повећање од 10 одсто премашује очекивани раст бруто домаћег производа, који ће се, по његовим речима, кретати између пет и пет и по процената. 

У најкраћем, пословично опрезни економисти поручују политичарима да не претерују са предизборним обећањима, јер ће она већ догодине бити плаћена повећањем инфлације и успоравањем привредног раста.

 Зато је Стаменковић предложио ревизију Националног инвестиционог плана, а Кори Удовички је будућој влади поручила да од тог документа треба да одустане.

Догодине ће бити критична и отплата спољног дуга, указао је Стаменковић. Јавни дуг је смањен, али је задуживање предузећа у иностранству значајно повећано, па је укупан девизни дуг Србије премашио 18,5 милијарди долара. 

Због експанзивне фискалне политике и повећања плата које се финансирају из буџета за 27,7 одсто, "инфлација ће у 2007. години сигурно бити нешто већа од овогодишње, која ће бити мања од осам одсто", рекао је Стаменковић. По његовим речима, веће обавезе државе према иностраним повериоцима следеће године успориће раст девизних резерви Србије, а у 2008. се очекује њихово смањивање због најављеног смањења обавезне резерве пословних банака.

Стаменковић сматра и да ће смањење пореза на зараде од 1. јануара 2007. године бити контрапродуктивно, пошто је већ у 2006. години смањен прилив пореских прихода у буџет, што ће бити настављено и у наредној години.

Кори Удовички је приметила да "српској привреди добро иде", она се опоравља, што треба да захвали шестогодишњим реформама. Препоручила је  наредној влади да заврши продају Нафтне индустрије Србије и донесе нови закон о комуналним делатностима којима се омогућава приватизација и увођење конкуренције. Ипак, Удовички тврди да се једнократним и брзим мерама више не може "производити" дугорочни раст. Да би се то постигло потребна је ефикасна држава, без које нема раста продуктивности. Али, "за ефикасну државу је неопходан политички консензус, кога нема, јер политичке смене троше стручне људе". Зато је она поручила будућој влади: "Не рушите кадрове и започете пројекте, иако је то учинила претходна влада".

На ову опаску, Љубомир Маџар је из публике додао да су коалиционе "слабе владе" судбина Србије и да се са тим мора рачунати.

 Миодраг Зец је навео да је за завршетак приватизације у Србији преостало да се разреше питања поделе бесплатних акција грађанима. Од будуће владе се очекује  стратегија приватизације јавног сектора, денационализација и промена власништва над пољопривредним и грађевинским земљиштем. Међутим, не треба очекивати брза решења. Зец не сматра да би требало жутити са приватизацијом великих инфраструктурних система, поготову ако у томе не могу да учествују грађани Србије. "Јер, ако сви могу да купе, а не могу  само грађани Србије, то значи да је неко у нечијој служби."

Бошко Живковић је указао на добре стране и мањкавости ове године усвојених закона који регулишу финансијско тржиште, а Михаило Анадаренко је указао да Србија у наредних  година не може да преполови садашњу стопу незапослености од 28 одсто.

Михајло Арсић је подсетио да су јавне финансије доживеле највећи напредак у протеклих шест година и да је јавна потрошња смањена за пет процентних поена, али да очекивани суфицит у буџету за 2007. годину од 0,7 одсто БДП-а није могућ, већ је реалнији дефицит од 1,3 одсто БДП-а.

 Колико год да охрабрује овогодишње повећање извоза од око 30 процената, забрињава чињеница да углавном извозимо репроматеријал, метале, пољопривредне и прехрамбене производе, указао је Радован Ковачевић. Ове године нам је наруку ишао велики раст цена   бакра и лимова, што је на дужи рок неодрживо. Најкраће, неповољна структура нашег извоза у протеклих шест година се није побољшала.

По речима Мирољуба Лабуса, није реално очекивати да ћемо у 2007. имати истовремено висок економски раст и ниску инфлацију. Будућа влада ће морати да се определи. Није могућ ни пливајући курс, али ни заустављање приватизације, експанзивна фискална политика, нити смањивање одговорности Народне банке Србије за ниво инфлације.

Лабус је закључио да ће "приоритете економске политике за 2007. одредити резултати избора, а не економска професија."

-------------------------------------------------------------------------

Учинак 2006.

По речима Стојана Стаменковића, у своју биланс 2006. година је уписала неочекивано висок раст извоза од око 30 одсто (5,1 милијарда евра), укључујући и продају робе Црној Гори, чиме је покривена половина  очекиваног увоза.

Огроман прилив страног капитала донео је суфицит у платном билансу, а девизне резерве су удвостручене.

 Индустрија ће ове године забележити раст производње од око 4,5 одсто, а производни резултати пољопривреде су такође бољи од очекиваних.

Економисте је изненадила и овогодишња ниска стопа инфлације од око осам процената, наспрам планираних 9,6 одсто,  јер су многи очекивали да ће се она до крака децембра бити двоцифрена и премашити 14 одсто.

-------------------------------------------------------------------------

Јак динар – докле?

Кори Удовички је убеђена да ће апресијација, дакле јачање,  динара бити настављена и у 2007 години, додајући да ће најбољи "лек" против могућег краха који се због убрзане апресијације догодио у Аргентини и Русији бити наставак раста продуктивности привреде.  Иначе, по рачуници Стојана Стаменковића, растом продуктивности привреда је у овој години неутралисала апресијацију динара за више од пет процентних поена.

Мирољуб Лабус, међутим, сматра да ће јачање динара бити краћег века. По његовим речима, "овако јак динар није одржив на дужи рок."