Царински печат није атрибут државности

Шеф преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић одбацује критике да договором око царинског печата Косова Србија својој јужној покрајини признаје атрибуте државности. У разговору за „Политику” он не спори да је договором у Бриселу само озваничен царински печат који су косовске власти и до сада користиле, али и открива да је Приштина имала много амбициозније планове.

И Ви и Едита Тахири сте нагласили да је атмосфера у последњој рунди преговора била мучна и напета. На који начин се то манифестовало?

Манифестовало се кроз изразито негативан став приштинске делегације поводом до сада постигнутог напретка у преговорима око електричне енергије, Телекома и универзитетских диплома. Због притиска јавности у Приштини, госпођа Тахири је очигледно имала велики проблем да са мном адекватно разговара, а поводом  дешавања на северу КиМ и наше улоге тамо.

Да ли је Тахири покушала потпуно да избегне разговор са Вама, што је раније најављивала?

Не, далеко од тога. Разговор се одвијао по устаљеној процедури. Али било је пуно етикетирања и референци на рачун Републике Србије, на наш суверенитет и наш рад. Она је користила сваку прилику да истакне да угрожавамо, како је рекла, суверенитет Косова. Рекла ми је: „Ушли сте у моју земљу на нелегалан начин”, и томе слично.

У чему је јуче постигнути договор различит од понуђених решења која су била на столу пре акције РОСУ на северу КиМ?

Разлика је у томе што је сада коначно усаглашена пратећа царинска документација на статусно неутралан начин. Добијене су међународне гаранције да ће то тако бити, а Приштина је потврдила да је то коначни изглед печата, а не са некаквим варијацијама које су предлагали.

Да ли је царински печат Косова другачији од онога који је Приштина до сада користила, или је то тај исти печат?

То је печат који је Приштина и до сада користила. Међутим, приштинска делегација је до сада више пута изнела став да би на њему требало да пише Република Косово, са грбом Косова. Такође, овај договор је дефинисао и наш третман такве царинске документације, у виду додатног печата. То није било унапред договорено.

Непосредно пре одласка у Брисел посетили сте Србе на северу КиМ. Да ли сте их упознали са могућим исходом последње рунде преговора?

Да. Они су били у потпуности упознати са понуђеним решењима и шта она конкретно значе у пракси. Они знају да то не значи одустајање од наших легитимних интереса, нити на било који начин мења наш став у вези са статусом Косова.

Део Срба са севера КиМ затражио је Вашу смену са места шефа преговарачког тима Београда.

То је једна група екстремних људи из Српског националног већа, који су више пута до сада оценили да смо издали њихове интересе, тражили су моју смену, чак су због тога поднели и кривичну пријаву. То већ спада у домен дневне политике.

Постигнути договор критикују опозиционе странке, што се дало очекивати, али и појединци из владајуће коалиције, попут Ивице Дачића, који каже да нема ни потребе да признајемо Косово ако пре тога признамо све атрибуте косовске државности.

Дачић то није рекао у контексту договора које правимо у Бриселу. Он је рекао да договори постигнути у Бриселу само донекле решавају проблем. Како је рекао, а у томе се са њим слажем, проблем остају стална настојања Приштине да контролише административне прелазе, за шта постоји подршка дела међународне заједнице.

Постоји ли граница до које ће Србија ићи у признавању атрибута косовске државности, што царина свакако јесте?

Царина, на начин како је регулисано Унмиковим уставним оквиром и Резолуцијом 1244, није атрибут државности. У свету постоје издвојене царинске територије које се налазе у оквиру суверених држава, рецимо Хонгконг, Тајван, Макао, Оландска острва. Према томе то није атрибут државности. Сама чињеница да је Унмик у писаној форми потврдио да је царински печат Косова статусно неутралан, односно у складу са Резолуцијом 1244, као и да су државе које нису признале Косово у оквиру ЕУ признале такав печат, потврђује да ту нема атрибута суверенитета Косова.