Јунаци „инвазије” на САД

Петорка Дејва Кларка спада у бендове који су стварали британски рокенрол од његовог почетка. Свирали су од 1958. до 1970, што најбоље казује да су умели да се снађу у најразличитијим рок жанровима и да се прилагоде звуку који се тих година усавршавао, практично, са сваким новим снимком. Мада су током времена често мењали поставу, то није утицало на њихов квалитет. Уосталом, Кларк је каријеру музичара почео још 1957. и добро је знао које људе да одабере за сараднике.

Од других група визуелно су се разликовали по томе што је бубњар и вођа бенда Дејв Кларк имао обичај да свој комплет бубњева стави у само чело позорнице, директно пред публику, док су се остали распоређивали иза њега, како је ко знао. Тако постављен, свакоме је одмах стављао до знања ко је шеф групе и чија реч мора да се слуша.

Иначе, светску славу Дејвова петорка је стекла у саставу: Мајк Смит, певач и оргуљаш, Лени Дејвидсон, гитариста, Рик Хаксли, бас-гитариста, Денис Пајтон, саксофониста, и, наравно, Кларк.

Оваква екипа била је један од најуспешнијих британских бендова који су шездесетих година 20. века освајали публику у САД. Ова најезда на други континент названа „британска инвазија” представљала је, вероватно, један од најзначајнијих преокрета у популаризацији рокенрола. Носећи се раме уз раме са ненадмашним „Битлсима”, Кларк и екипа су од 1964. до 1967. у САД продали чак 15 милиона албума и наступали у тада изузетно популарном „Шоу Еда Саливена” више од било које друге музичке екипе са европске стране Атлантика.

Њихова музика није била револуционарна као музика неких других. Они су певали о љубави и стварима о којима људи воле да слушају када се релаксирају или када су заљубљени. Таква је била и хит композиција „Сви знају” из 1968.

Вреди поменути и да је њихов сингл „Glad All Over” „скинуо” 1964. са првог места британске листе најслушанијих ни мање ни више него хит „Битлса” – „I Want toHold Your Hand”. Композиције које су снимали као по правилу су доспевале међу десет првих на британским топ-листама, а чувени бубњар успео је да се домогне врха топ-листе најслушанијих чак и у време када је музичком сценом суверено владао – панк.

Кларк је у души био комплетан забављач, а није се либио да ради ни као каскадер у филмовима. А када је његов омиљени фудбалски клуб (Кларк је из дела Лондона који се зове Тотенхем) запао у новчане тешкоће, једноставно је купио бубњеве, сео да вежба и ускоро оформио прву групу.

И композиције које је група изводила у највећој мери су биле његово дело. А да су биле добре говори и чињеница да је његов звук, који су многи именовали „Тотенхем звук”, у једном тренутку претио да потпуно засени музику која је долазила из другог великог центра – Ливерпула, где су суверено владали „Битлси”, „Гери и писмејкерси” и Били Џеј Крамер са својим „Дакотама”. На филм „Битлса” „Ноћ после напорног дана” кларковци су одговорили са „Ухвати нас ако можеш”.

Како су оценили хроничари, био је добар музичар, али још бољи пословни човек. Неколико недеља после смрти једног од главних сарадника, оргуљаша и певача Мајка Смита, петорка Дејва Кларка је кандидована за улазак у Кућу славних рокера.

----------------------------------------------

Како бих волео да те нису видели како одлазиш

И да ме чују како те молим – стани.

Зашто ли смо изабрали место пуно људи

Сада сви знају, јер моје лице све казује

Говорили су ми да је превише добро да би било истина,

„Испашћеш будала једнога дана”.

А ја сам се само смешкао и причао колико је јака наша љубав

Сада када си ме оставила, знају да сам омашио...

Сви знају да си рекла збогом

Сви знају да је с нама готово

И сви виде сузе док плачем

Како клизе низ моје лице.