Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Окрећу ли Срби главу када виде злочин

Окрећу ли Срби главу када виде злочин

Румунски држављанин Петру Барладеану убијен је крајем маја 2009. године на улазу у једну од метро станица у центру Напуља. Погођен је с два метка из пиштоља: у груди и ногу. Осим Румуна, у пуцњави је рањен и четрнаестогодишњи Италијан који је, упркос тешким повредама, успео да побегне.

Хитна помоћ стигла је тек пола сата касније. Тешко повређени румунски држављанин умро је на путу за болницу. Уместо да позову помоћ или помогну да други начин, случајни пролазници су пуцњаву и повређеног човека снимали фотоапаратима и мобилним телефонима. Барладеану је умро због немара, незаинтересованости, небриге случајних пролазника...

И убиство Барладеануа и рањавање младог Италијана снимиле су сигурносне камере, а снимак је приказиван неколико пута на италијанским телевизијским станицама, а потом је и на „Ју тјубу“. На снимку се јасно види да случајни пролазници, очевици читавог догађаја, беже главом без обзира, не осврћући се на запомагање Барладеануа и његове супруге.

Да ли у Србији људи окрећу главу уместо да покушају да помогну жртви и да ли је оваква врста „немара“ карактеристична само за одређена друштва?

– Сећамо се случаја с краја фебруара 2009. године када се младић, у тренутку нервног растројства, попео на ивицу београдске „Газеле“ претећи да ће скочити у реку и извршити самоубиство. Мост је био блокиран, саобраћај заустављен, људи су гунђали зато што нису могли да дођу на своје одредише. Неки пролазници су се чак заустављали и фотографисали се с несрећним младићем у позадини. Старији пролазници су протестовали зато што касне, док су млађи „навијали“ да скочи – присећа се Јован Ћирић, директор Института за упоредно право.

У тренутку када се догађај одиграо, наводи Ћирић, све је могло да се протумачи као знак врло изразите кризе морала у нашем друштву. Међутим, само неколико месеци касније могло је да се говори о једној социјално-психолошкој законитости, која није толико у вези са само једним друштвом и тренутним стањем у њему. Оно обухвата неке шире законитости које су, изгледа, карактеристичне за човека уопште, без обзира на то у којем друштву, држави и времену живи, објашњава директор Института за упоредно право.

И криминолог Златко Николић сматра да Срби све више иду у правцу отуђености, да „гледају своја посла“ и да цинично прихватају однос незаинтересованости.

– Све смо то, некако, прогласили градском пристојношћу – „нећу да се мешам у туђе послове“, „шта се то мене тиче“... Олакшавање душе или прање савести јесте очекивање да ће злочин пријавити или да ће жртви помоћи „неко други“. На крају се, ипак, сви очевици осећају посрамљено – наводи Николић.

Наш саговорник каже и да је код нас проблем отуђености у „галопу“. Нарочито, каже, зато што се све више сеоског становништва сели из села у градове.

– Неће ме чудити да се овакве ствари дешавају још чешће, да се све више ослањамо на видео-камере, него на живе људе. Све указује на то да ће камере у будућности заменити људе и њихову савест иако и у моралним и у законским обавезама стоји, да треба пружити помоћи жртви – објашњава наш саговорник.

Исто је, наводи Николић, када, рецимо, незадовољни радници блокирају саобраћај... Људи се у таквим ситуацијама понашају дрско, незаинтересовано, немарно јер су, према њиховом мишљењу, постали заробљеници у сопственом граду, заробљени од неких варвара који су другачији од њих, а o којима не морају да брину.

Добривоје Радовановић, декан Факултета за специјалну едукацију, сматра да су Срби умногоме променили свест када је у питању „окренути главу и гледати своја посла“ или помоћи некоме ко се нашао у невољи.

– Званичне анкете на ову тему нисмо радили, али оно што знам из искуства јесте да смо реаговали у „кризним“ ситуацијама. Није могло да се деси да грађани мирно прођу поред некога ко је жртва напада. У последње време сам, међутим, приметио да игноришу жртву, пријављивање. Ево један од новијих примера је и напад на возача градског превоза. Путници су се правили „блесави“ што показује да су људи гледали своја посла, да не желе да се мешају и то се углавном објашњавају страхом од последица – наводи Радовановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.