Данас опроштај од Шведске

Потајна нада да, иако изузетно ослабљене, рукометашице Србије могу до другог круга Седмог европског првенства у Шведској, угашена је после прва два кола. Порази против прво Македоније, а потом и Аустрије показали су да екипа у оваквом саставу нема шта да тражи на најјачем светском рукометном такмичењу какво је шампионат Старог континента.

Данас у 17,15 часова у Скевдеу Србија је играти против Мађарске у последњем колу групе што ће уједно бити и њен опроштај од првенства. Наиме, с обзиром да о поретку на табели у случају истог броја бодова прво одлучује гол-разлика из међусобних дуела наше рукометашице би и с евентуалном победом против једног од фаворита целог шампионата на крају заузеле последње место.

Уочи данашњег меча селектор Србије Сандра Колаковић је истакла да ће окршај са Мађарицама бити прилика да превасходно млађе играчице у директном дуелу са врхунским противником виде чему треба да теже.

– Неке моје играчице до сада нису имале шансу да укрсте копља са овако јаким противником. Тачно ће видети где су у овом тренутку и колико им још недостаје да би биле на нивоу једне врхунске репрезентације, каква је Мађарска, – казала је Колаковићева.

Она је у осврту на прва два меча посебно истакла да су млађе играчице у потпуности оправдале очекивање јер је њиховим уласком у игру долазило до преокрета. Наиме, у мечевима против осредњих екипа као што су Македонија и Аустрија наше рукометашице су на самом старту губиле са 7:1 иако су почињале са најјачом поставом. 

– По мом мишљењу искусније играчице треба да почну утакмицу. Међутим, ми смо баш у тим тренуцима правили огроман "минус" из којег нисмо успевали да се "исчупамо" до краја. У оба меча знатно бољи резултат смо постигли у другом полувремену када су прилику добијале млађе рукометашице. То што смо по неки пут успевали да се приближимо противнику искључиво је њихова заслуга.

По њеном мишљењу за бољи резултат у Шведској није било довољно времена за припреме, али ни индивидуалног квалитета.

– Ово је наша тренутна реалност, – истакла је Колаковићева уз напомену да би желела да настави рад у репрезентацији и после шампионата иако јој тада истиче уговор са Рукометним савезом Србије:

– Волела бих да и даље радим са репрезентацијом уколико ми, наравно, Стручни савет укаже поверење. Ипак, неке ствари би морале да се поставе много другачије. Неопходно је да се направи детаљан план и програм као и стратегија за дужи временски период. Репрезентација мора да се окупља много чешће него што је до сада био случај. Наравно и рад у клубовима би требало да се подигне на много виши ниво, јер је евидентно да многе наше играчице из домаће лиге не знају неке елементарне ствари. Била бих спремна да повремено одлазим и у наше клубове и да индивидуално радим да играчицама, – напоменула је Колаковићева.

Иначе, после Светског првенства у Италији где су наше рукометашице освојиле "бронзу" на сваком наредном великом такмичењу су имале пад за три места и предводио их је други селектор. На европском првенству 2002. у Данској, под диригенством палицом Марка Исаковића биле су шесте. Годину дана касније са Зораном Ивићем на челу на Светском првенству у Хрватској заузеле су девето место. У Мађарској 2004. на Шестом европском првенству завршиле су на 12. месту а водио их је Миле Исаковић, с којим нису успеле да се квалификују на прошлогодишње Светско првенство у Русији (елиминисала их Македонија). У Шведској Србија ће бити рангирана између 13. и 16. места у зависности од учинка осталих екипа које, попут наше, нису прошле у други круг.