У чије име данас говори Ивица Дачић

Одговоривши на питање да ли је могуће и Европа и Косово, тако што је навео да су то „хипотетичка, метафизичка питања”, а не са „јесте – могуће је”, како се, заправо, очекује од некога ко је из владајуће коалиције, Ивица Дачић, заменик премијера и лидер СПС-а је, заправо, отворио нову дилему – да ли он то води неку своју политику у вези са Косовом.

Место за ову недоумицу „проширио” је и речима да би странке које су веће од СПС „требало да одговоре шта ћемо даље радити поводом захтева Немачке, уколико буде прихваћен од других европских држава, или уколико дође до насилног напада на север Косова”. А, метафизичко питање је, по њему, „шта је старије, и овде је неопходно да се учини све да Србија оствари националне и државне интересе, а то је да истовремено постане члан ЕУ, а да то не учини на штету националних и државних интереса”.

Дијана Вукомановић, потпредседница Социјалистичке партије Србије, тврди да Дачић о Косову не говори као председник једне политичке партије, већ у својству једног од најодговорнијих државних функционера. „Ово што изјављује министар Дачић он то, у првом плану, изјављује као заменик председника владе, први потпредседник владе и министар унутрашњих послова, а његова партијска улога је ту сасвим споредна. Ми као партија не тематизирамо у тој мери у којој је Дачић у прилици да то чини. О Косову засад, барем што се СПС-а тиче, разговарају и дају своје предлоге, коментаре највиши државни функционери”, каже Вукомановићева, негирајући тиме могућност да се Дачић најновијим изјавама заправо обраћа својим потенцијалним бирачима.

Што се тиче СПС-а, Дијана Вукомановић истиче да је „став према питању Аутономне покрајине Косова и Метохије садржан у преамбули Устава Републике Србије, у којем се говори о очувању територијалног интегритета и суверенитета”, што је и програмско опредељење ове партије.

Аналитичари, међутим, имају различито виђење о Дачићевим наступима у последње време у вези са Косовом.

Миодраг Радојевић, сарадник Института за политичке студије, каже да „објективни посматрач не може да се отме утиску да су Дачићеве изјаве дисонантне званичном ставу владе, који гласи „и Косово и ЕУ”, што је оно што непрекидно понавља и председник Републике. „С те стране, имате утисак да се у влади воде две политике. Односно, да не постоји једна кохерентна државна и национална политика”, мисли Радојевић.

Према његовим речима, занимљиво је и да се о томе што Дачић говори у последње време није изјаснио главни коалициони партнер СПС-а. „Ни једна опаска, ни једна критика није била упућена на рачун Ивице Дачића. А да ли је то, на известан начин, покушај да се преко тих двосмислених порука направи некакав маневарски простор у међународном јавном мњењу и да се каже да је Србија ипак спремна на неку врсту компромиса, мени је тешко да размишљам у том правцу”, каже овај наш саговорник.

А, на питање да ли се Дачић, пре свега, обраћа својим бирачима кад говори о Косову, Радојевић одговара да Дачић у томе није усамљени пример. Видели смо, каже, да је Млађан Динкић „први повукао ногу” са својом идејом децентрализације и деполитизације. „То је, на известан начин, показало да уочи избора није пријатно седети у владиним фотељама. Наведена Дачићева порука уједно показује да је потребан нови политички консензус у вези са Косовом, јер је све више такозваних реалистичних тонова.”

Дејан Вук Станковић каже, међутим, да је сигурно да у вези са Косовом у оквиру владајуће коалиције, мимо очију јавности, постоје различити ставови о којима се дебатује. „Али државна политика, барем када је реч о одлукама које су донете до сада није носила у себи никакву дозу оспоравања од стране свих оних који чине владајућу коалицију”, оцењује он.

Друга је ствар што је читава та прича о Косову и ЕУ добила на убрзању, на већем степену одређености и јасности након посете немачке канцеларке Београду, када је јасно речено да ће решавање косовског питања бити нужно да би се наставио процес европских интеграција. „И утолико, ово што слушамо сада јесте нешто што је нека врста рефлекса на тај децидан став Немачке као једне од главних земаља у ЕУ. Сада на површину мало више испливава та димензија која нас уводи у једну отворенију расправу о томе како даље што се тиче Косова.”

Дачић, према његовим речима, покушава да уведе и политичку елиту и јавност у неку зону дебате о питању Косова. Али, Станковић, ипак, мисли да ћемо сачекати ову изборну кампању да бисмо дошли до коначног решења тог питања. „Оно што можемо очекивати у овом периоду док се не заврше избори, дакле до пролећа следеће године, јесте још покоји договор о неком конкретном питању. А, неко редефинисање политике у вези са Косовом неће се догодити у време предизборне кампање, то је сигурно”, каже Станковић додајући да би „велике странке највише волеле да ЕУ не инсистира на неким конкретним потезима, јер то онда њих тера да мењају своју политику”.

Б. Чпајак