Привредни судови отварају врата Европи

Број нерешених предмета старијих од једне, две и пет година у привредним судовима у Србији знатно је смањен, а сви предмети у овим судовима решавају се у разумним роковима сходно европским стандардима, истакла је јуче на отварању 19. саветовања привредних судова на Златибору министарка правде Снежана Маловић. Она је додала и да је спорост правосуђа до сада одбијала стране инвеститоре и нагласила да верује да ће резултати које постиже реформисано правосуђе помоћи у стварању бољег пословног амбијента за домаће и стране компаније.

– За последњих девет месеци број нерешених предмета у надлежности привредних, основних и виших судова смањио се за око сто хиљада. Наш економски развој мора да буде заштићен радом привредног судства које ће реаговати мимо дневне политике и финансијских утицаја – рекла је министарка правде.

Мирослав Николић, председник Привредног апелационог суда, рекао је да стечај и приватизација продукују огромне својинске разлике чија мера мора да буде успостављена. Он је нагласио да постоји потреба за стварањем предвидивих судских одлука и уједначене судске праксе чија ће решења моћи на једнак и благовремен начин да сервисирају предстечајну судску привреду.

– Образложење судске одлуке мора да буде убедљиво и да остави траг, не само у судској пракси, већ и у правној теорији. Постоји потреба имплементације нових системских закона и то Закона о привредним друштвима, Закона о извршењу и обезбеђењу и очекиваног новог закона о парничном поступку – рекао је Николић.

Указујући на значајне резултате рада привредних судова, Ната Месаровић, председница Врховног касационог суда и Високог савета судства, рекла је да од рада ових судова зависи привредни и економски развој земље.

– Од привредних судова захтева се посебна одговорност, да свој посао обављају квалитетно, ажурно и уз пуно поштовање принципа владавине права. То очекујемо и од осталих судова у Србији. Посебно морамо да имамо у виду да је у Србији спроведена приватизација, да је лоше стање у старим фирмама, да се стечаји морају спровести до краја и да поступци морају да трају кратко, да правда мора да буде доступна свима, да се морају доносити једнаке пресуде за једнаке случајеве – рекла је Месаровићева.

Анализе Врховног касационог суда и Високог савета судства, указала је она, показују да су привредни судови радили врло добро. Најбоље су радили, истакла је, привредни судови у Ужицу, Нишу, Сомбору, Зајечару, Београду и Пожаревцу.

Учесницима саветовања поздравним говорима обратили су се и Драгиша Слијепчевић, председник Уставног суда Србије, и Мирко Васиљевић, декан београдског Правног факултета.

М. Дерикоњић