Бојазан од сиромаштва

ТЕМА ДАНА
У протеклој деценији највише се страховало од рата с другим земљама, затим од грађанског рата у земљи, економске кризе, сиромаштва и болести. У међувремену, редослед на лествици страхова се променио, па сада грађани највише страхују од сиромаштва и економске кризе (35,5 одсто), болести (25,3 одсто), криминала (19,8 одсто). Грађанског рата плаши се тек један одсто становника, за разлику од пре десетак година када је 19,3 одсто грађана живело у страху од могућег грађанског сукоба. Ово су резултати новембарског истраживања Агенције "Фактор плус" о томе шта изазива страх и стрес код грађана Србије, које је урађено на узорку од 2.000 испитаника. Како каже један од истраживача Бојана Јанковић, више од половине грађана сматра да су страх и стрес из претходног, по много чему, бурног периода допринели повећању броја оболелих, а 10 одсто испитаника истиче да је управо та тешка економска и друштвена ситуација директан узрочник многих психичких и физичких обољења.

Коментаришући налазе овог истраживања, наша саговорница каже да они показују да се, иако се друштво стабилизовало по питању могућих немира и војних сукоба са остатком света који су константно тињали као главни узрок неспокојства и страха међу грађанима Србије, појавило много нових страхова који се односе на квалитет живота, стандард, економске неједнакости.

– Упоређујући резултате добијене истраживањима о страховима грађана Србије из деведесетих година минулог столећа и ове данашње примећују се знатна померања – каже Дражен Павлица, социолог истраживач агенције "Аргумент".

– Ако настојимо да добијемо што веродостојнију слику дистрибуције страхова, морамо посегнути за рашчлањивањем друштвене структуре. У постсоцијалистичком раздобљу је дошло до драстичног раслојавања друштва у Србији – објашњава овај социолог.

Он истиче да они појединци и слојеви који не поседују вештине и особине које налажу нова друштвена правила игре исказују разумљиви страх од претеће економске маргинализације и од осиромашења.

– Код њих преовлађује зебња да ли ће бити конкурентни на тржишту. Држава, дакле, све више разграђује сопствене социјалне функције и сва колективна хтења и интересе олако преноси на приватни сектор. Такво стање доводи до тога да појединац мора трајно да се бори за радно место, за зараду и своја права. При томе је све већи број потреба, изнедрен из новог склопа вредности, разгранатији и сложенији, будући да живимо у друштву које негује неограничену потрошњу. Ту се помаља једна нова врста страха – потмула тескоба да ли ћемо моћи да удовољимо наметнутом ритму и садржају тих све већих потреба потрошачког друштва – каже он.

– С друге стране, забрињавајући је пораст страха од болести, пошто је појединац свестан да болест представља својеврстан "луксуз", и када су у питању трошкови лечења, као и могућност да нас она онеспособи за такмичење на тржишту. Друштвене зоне у којима се испољава делотворна и дугорочна друштвена солидарност су крајње сужене. Неумитно окретање појединца сопственим стратегијама сналажења доводи до атомизације заједнице и сталне неизвесности и несигурности. Недостатак функционалног и хуманог вредносног обрасца представља погодно тло за бујање разних облика друштвене патологије и уобличених страхова – сматра Павлица.

Коментаришући ово истраживање из економског угла, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука Данило Шуковић каже да је људи који се осећају сиромашнима у Србији веома много, око 50 одсто. То значи да је, упркос знатном привредном расту, становништво незадовољно, јер процењује да нема користи од постигнутог привредног раста услед неправедне расподеле, већ да само уски слој са врха друштвене лествице ужива све благодети друштвеног производа. Раст неједнакости негативно утиче на опште благостање, па отуда повећан страх од сиромаштва, беде, болести.

Анализирајући садржај намирница потрошачке корпе, Шуковић каже да у потрошњи домаћинства по минималној корпи, значи на линији сиромаштва, уопште нема предвиђених издатака за образовање и културу, док је за здравство предвиђено да се потроши само девет динара месечно за четворочлано домаћинство. Када је хигијена у питању, предвиђа се да четворочлана породица за месец дана може да потроши само 400 грама сапуна, пола литре шампона за косу и само два килограма детерџента за прање рубља.

"Потцењена минимална потрошачка корпа значи потцењен и број сиромашних, односно стопу сиромаштва, која према овој корпи у 2005. години износи девет одсто, док је додатно десет одсто грађана оцењено да се налази у ризику сиромаштва, што укупно чини око 20 одсто."

Према истраживању агенције "Фактор плус", грађани сматрају да ће економска криза у будућности изазвати још већи страх и стрес, као и болест и криминал. Анализе сиромаштва показују да је оно већином дугорочно, с обзиром на околност да међу сиромашнима има највише оних који су дугорочно незапослени, као и оних који су мање образовани.