Ја сам као онај стриц са Сицилије…

Од извештача„Журнала”

Виљнус – Богдан Тањевић се као селектор чак с три државна тима пео на победничко постоље. Са СФРЈ је 1981. На Европском првенству у Прагу освојио сребрну медаљу, с Италијом 1999. златну у Француској, а са Турском 2010. на Светском шампионату у Истанбулу - сребрну.

То, и клупски успеси пре свега са Босном и Стефанелом, као и велики број играча који су стасали под његовом паском, да поменемо само Дејана Бодирогу, Грегора Фућку или Мирзу Делибашића - сврставају га међу најпознатије и најјквалитетније европске стручњаке и дају му посебну димензију гледања на ствари. Плус што је захваљујући пријатељима које има у свим бившим републикама бивше велике Југославије одлично упућен у збивања на просторима насељеним Јужним Словенима.

Кад се каже Тањевић, прва асоцијација, барем аутора овог текста, је Југославија. Некад велика земља које више нема. Има само југословенска кошаркашка школа, ЈУ културна сцена, углавном дух који се не може уништити.

Питам Тањевића као дугогодишњег знанца да објасни каква му је улога у државном тиму Турске, званично он је саветник селектора Орхуна Енеа.

Ја сам као онај стриц са Сицилије, што решава читав живот проблеме у породици. Из филма Кум. Знаш то ти је онај човек с огромнима веђама, који објашњава живот другима, гледа их, а они као покајници промене мишљење...Помажем ситним саветима репрезентацију Турске. Прошао сам припреме с екипом, али нисам радио на терену.

Како су Турци добили Шпанце? Мислило се да је „црвена фурија” непобедива, да ће се прошетати земљом Литванијом.

Дували смо им за врат три четвртине, а онда смо направили шпринт и дали су нам два поена на почетку четвртог периода, на 55:57, и онда ништа до краја. Девет и по миниута они нам нису дали поена. Доста озбиљно смо ми то одиграли, мада мислим да су они на известан начин били уморни.

Од претходног меча с Литванијом...

Завршили су тај сусрет у 23 сата и имали су мање времена за опоравак од нас. То смо ми искористили. А опоравак је врло важан, стално рачунамо колико играчима треба времена да се врате у нормалан тонус од напора, да би били у стању да се поново максимално оптерете.

Ипак, није природно да Шпанија, главни кандидат за злато, за 10 минута постигне два поена.

Нормално да није, али ми смо на рекорде навикли. На Европском првенству у Пољској ми смо против Србије у продужетку направили 5:0. То је помало и очај, мораш да добијеш утакмицу, онда направиш ствари изнад тренутних и реалних могућности. А ми смо морали да добијемо Шпанију. И немамо довољно играча да можемо подједнако да их оптеретимо. Јер нисмо комплетни почели припреме, на неке нисмо могли да рачунамо, неки су касније дошли, неки као Ерден нису уопште стигли. А он би нам много значио за ротацију високих играча. Бојимо се колико ће моћи Ерсан Иљасова, почео је 15. августа после повреде, Енес Кантер је талентован, али млад. А, све ово и предуго траје.

Да ли је формула с 24 екипе прегломазна?

Наравно, направио сам предлог да се следеће европско првенство игра са 32 репрезентације, како би се нашло места и за Исланд, Малту, и да се игра са девет играча, како бисмо били сигурни да ћемо двојицу од напора одвести у болницу. И да се број мечева са 11 повећа на 13, мало је 11…

А Србија, како изгледа?

Одлична као и сваке године. Утакмица против Француске је била прави правцати спектакл, обе стране заслужне су за то. Као што је изгубила могла је Србија и победити. А изгубила је за зеру, обе екипе су играле фантастично, најимпресивнија утакмица коју сам видео у првом кругу. Изванредне одбране, различите, а играчи су правили чудеса, рецимо Марко Кешељ. Србија се понаша здраво, заједнички, са улагањем 110 посто свих, изванредно физички припремељена екипа, види се ко је иза њих.

Новоформирана група Е је много тежа од Ф групе, та страна такозваног костура је много тежа.

Стварно не знам како су то успели да направе.

Прогноза?

Немам је, много је кандидата за постоље.

Предраг Миљуш