„Стотка“ од које бриде образи

Од нашег специјалног извештача

Виљнус – Литванци су нам убацили „стотку“ од које ће нашим кошаркашима бридети образи. Једини на првенству приимили смо троцифрен бој поена, а ваљда је то и први пут од када је Ивковић окупио овај тим у званичном мечу. Било би добро да се ради о „лошем дану“, као што је оценио селектор, уз реченицу у коју може да стане 40 минутни час кошарке коју нам је одржао домаћин – „Ми вечерас једноствно нисмо били тим“. Тих 100:90 (24:26, 20:28, 24:24, 22:22) за Литванију, заслужују озбиљну анализу јер још увек ништа није трагично и изгубљено. Међутим, све је јасније да ћемо се у последњем дуелу против Турске борити за четврто место које води у четвртфинале и ка Лондону, чак и уколико у наредном неким чудом  срушимо фаворизовну Шпанију.

Уместо да нападнемо Литванце, наметнемо брз ритам и „пресингом“ им спречимо пас игру и „пикенрол“ из ког убитачно сипају у кош, определили смо се за „клај-клај“ одбрамбену варијанту из које је ривал добио велики број отворених шутева, као дар који вероватно није очекивао. Први поени које су нам убацили била је „тројка“, као најава страшног суда, а када су се карте бројале на крају партије било их је 11 из 20 покушаја. Међутим седам у првом полувремену подигле су домаћина на 54:44, уз укупан проценат шута од 69 одсто  и ту је практично био и крај приче што се исхода тиче.

Јер, видело се из авиона да одговора неће бити. По реакцији оних на паркету, понашању клупе, чак и увак најборбенијег Ивковића који сигурно није очекивао такву канонаду, која се тешко брани. Екипа, игра и противник билу су апсолутно ван контроле. Немоћ је створила велику нервозу. Уместо да у ставу „пеглају“ као што су много старији литвански играчи радили током читаве утакмице, поштују сваку лопту, наши су ширили руке, коментарисали суђење, а онај од ког се по природи ствари очекује да буде вођа и кад није на паркету, направио је глупост која је још више бацила екипу у бедак. Устао је Теодосић у 25. минуту са клупе, вероватно нешто ружно добацио судији Ламоници, чији одговор је била техничка грешка клупи. Пар минута касније постава Марковић, Тепић, Бјелица, Мачван, Перовић показала је највећу енергију и борбени став и 13 поена минуса свела на седам (60:67), али поново смо лоше бранили игру „два на два“ из које се највише прославио Калниетис (пет „тројки“).

Последња шанса да се меч учини колико толико занимљивим, указала се пет минута пре краја (79:86). Теодосић је коначно успео да се смири, два пута је погодио за три поена и натерао Кемзуру да узме минут одмора. Одбранили смо наредни напад али су нам ко зна који пут Литванци скинули лопту с обруча (10 офанзивних скокова)  и поентирали из другог напада. Тада је, коначно, све било готово.

И статистика показује доминацију ривала и очајну игру нашег тима. До ове утакмице најбољи додавачки тим забележио је тек 11, а Литванци 25 асистенција. Скоком (29-34), и посебно шутом (50-60 одсто), домаћин је потписао победу која га практично води у четвртфинале, а нама остаје слаба утеха – игра поново најбољег Крстића и повратак Тепића који је показао највише жеље и енергије. Савановић очигледно није преболео промашај против Француза, а сумњамо и читав тим, појавио се као стрелац тек када је све било готово. Литванцима капа доле. Искусни Каукенас и Јасикевичијус одржали су лекцију више од десет година млађим чуварима, а Калниетис да му чувени шутер Наваро није ни до колена. Кошаркашким сладокусцима млади центар Валанчиунас приредио је сјајне минијатуре и велика је штета што га нећемо гледати у Европи.

Као што је речено, ништа није изгубљено. Верујемо да ћемо већ против Шпаније поново бити тим, а после одлучујућег дуела против Турске, као и до сада – прави, победнички. 

Дворана: Сименс арена. Гледалаца: 11.000. Судије: Ламоника (Итлија), Јавор (Словенија) и Латишевс (Летонија).

СРБИЈА: Теодосић 16 (четири „тројке“), Тепић 12, Рашић 3, Бјелица 2, Марковић 2, Савановић 16 (1), Кешељ 6 (2), Крстић 21, Перовић 4, Мачван 8. Нису играли Паунић и Марјановић.

ЛИТВАНИЈА: Каукенас 8, Калниетис 19 (5), Поцијус 13 (2), Јанкунас 13 (1), Сонгалија 2, Јасаитис 9 (1), Валанчиунас 18, Јасикевичијус 14 (2), Јевтокас 4. Нису играли Делининкаитис и Лавриновић.

Мирко Стојаковић

--------------------------------------

Ивковић: Било је то њихово вече

Крстић: Тешко је играти пред овако фанатичном публиком. – Теодосић: Знамо свој пут и идемо ка њему

Селектор Душан Ивковић мало шта је имао да замери својим играчима. По његовом мишљењу Литванци су једноставно имали своје вече.

– Нисмо нашли одговарајући ритам у првом полувремену, увек су нас држали на одстојању не дајући нам да приђемо. Нисмо нашли начина да спречимо њихове пасове унутра и пикенрол игру. Може се говорити о лошој одбрани само у неким интервалима утакмице, рецимо првих 20 поена су постизали преко руку. Било је то њихово вече, све су погађали.

Нисмо могли да ускладимо ритам, ушла је нервоза, почели смо да реагујемо на судијске одлуке, пуне трибине су учиниле своје, играли смо под великим притиском.

Капитен Ненад Крстић први је изашао пред новинаре и рекао:

-Литванија је играла боље, али је то заслуга наше лоше одбране. Тешко је било играти пред овако фанатичном публиком која је носила домаћина. Погодили су Литванци све...

Крстић је био врло критичан:

-Лоше смо бранили пикенрол, само у првом делу смо примили 29 поена из игре два на два, што центри, што бекови. На томе морамо да радимо, ако желимо даље.

Крстић се још осврнуо:

-То што нам је пораз од Француза тешко пао није алиби.

Милош Теодосић други пут завршава меч пре краја, због пет личних грешака. У појединим моментима био је веома нервозан, направио је неспортску грешку, пре тога реаговао с клупе због чега нам је досуђена техничка грешка. А на почетку је био веома расположен за игру, био је и при шуту, тројке четири од шест. После меча је рекао:

-Сигурно овај пораз боли, али ћемо га заборавити, јер ми имамо циљ. То је одлазак на Олимпијске игре. И поред наше лоше игре мислим да ћемо га остварити, тада ће се све заборавити.

Литванци су погађали и немогуће шутеве.

-На почетку смо их отворили, после је све било лакше. У сваком случају ми смо били ти који су им дозволили да се разиграју. Имали су и бољи офанзивни скок.

На крају је Теодосић саопштио:

-Знамо свој пут и идемо ка њему.

П.М.

--------------------------------

Рашић тражио измену

Питао је Ивковић 5,5 минута пре краја трећег периода Александра Рашића може ли у игру. Реконвалсцент је ушао, после минут је азтражио измену и видело се када је рекао:

-Боли ме, не могу.

Шансу је добио Бјелица.

---------------------------------------------

Ши­ри­ли смо ру­ке

Се­лек­тор Ду­шан Ив­ко­вић у сва­ком по­гле­ду ни­је био за­до­во­љан при­ка­за­ним про­тив Ли­тва­ни­је. На­рав­но, оно што је слав­ном тре­не­ру сме­та­ло би­ло је 100 при­мље­них по­е­на:

- Без об­зи­ра што имам ве­ли­ко ис­ку­ство, мо­жда и нај­ви­ше во­ђе­них европ­ских шам­пи­о­на­та, ни­сам оче­ки­вао да ће­мо има­ти ова­ко лош дан. Да тим бу­де без ре­ак­ци­је, да та­ко од­и­гра­мо да у пр­вом по­лу­вре­ме­ну при­ми­мо 54 по­е­на и раз­и­гра­мо ли­тван­ски тим ко­ји је он­да шут­нуо 11-7 трој­ке. А на­ша основ­на фи­ло­зо­фи­ја је би­ла да кроз агре­сив­ну од­бра­ну спре­чи­мо њи­хо­ву ре­а­ли­за­ци­ју. Јед­но­став­но, ни­смо би­ли у ста­њу, без об­зи­ра на све по­ку­ша­је ко­ји су на мо­мен­те де­ло­ва­ли опа­сно, са до­ла­сци­ма на пет и се­дам по­е­на ми­ну­са – при­чао је Ив­ко­вић.

Се­лек­тор се за­др­жао на чи­ње­ни­ци да смо при­ми­ли мно­го по­е­на:

- Утак­ми­ца је би­ла ати­пич­на, ви­ше је ли­чи­ла на при­ја­тељ­ску, не­го на оне у ко­ји­ма је би­ло нео­п­ход­но мно­го енер­ги­је и ре­ак­ци­је. Ми то, на­жа­лост, ни­смо има­ли па је са­ма та по­ја­ва не­што што је нео­бич­но и нео­че­ки­ва­но. Има­мо вре­ме­на да на­пра­ви­мо кра­ћу ана­ли­зу и да ка­рак­тер и ам­би­ци­ју по­ка­же­мо про­тив знат­но бо­љег шпан­ског ти­ма на сле­де­ћој утак­ми­ци.

Ни при­лич­но ефи­ка­сна игра пла­вих ни­је по­пра­ви­ла рас­по­ло­же­ње Ив­ко­ви­ћа:

- Да­ли смо не­ких 90 по­е­на са при­стој­ним про­цен­том, али ми ствар­но не­ма­мо ту моћ у ре­а­ли­за­ци­ји да игра­мо утак­ми­це на 100 по­е­на. То је ати­пич­но. Кључ­ну утак­ми­цу са Нем­ци­ма од­и­гра­ли смо та­ко да су нам да­ли 28 по­е­на у по­лу­вре­ме­ну, са Фран­цу­зи­ма смо би­ли на три­де­се­так. За­то је ово нео­че­ки­ва­но. Ми­слио сам да ће­мо има­ти до­бру кон­цен­тра­ци­ју по­сле да­на па­у­зе и ана­ли­зе, али је очи­глед­но да мо­ра­мо да тра­жи­мо раз­ло­ге ка­ко би­смо се спре­ми­ли за Шпа­ни­ју.

Од по­чет­ка је утак­ми­ца ишла тим то­ком, Ср­би­ја је би­ла ма­ње агре­сив­на у од­бра­ни од Ли­тва­на­ца?

- Ушли смо до­ста до­бро у утак­ми­цу, по­ен­ти­ра­ли, има­ли смо вођ­ство, али је од­бра­на би­ла без основ­не ко­му­ни­ка­ци­је. По­себ­но у игри два на два, где су њи­хо­вих дво­ји­ца плеј­меј­ке­ра има­ла по се­дам аси­стен­ци­ја, 14 са јед­не по­зи­ци­је, 25 за це­лу утак­ми­цу. То је за­и­ста пре­ви­ше, на­ша од­бра­на је би­ла ствар­но да­ле­ко ис­под оче­ки­ва­ног ни­воа. Ни­смо има­ли кон­такт игру, ри­там. Де­си­ло се не­што то­тал­но ати­пич­но.

Ако бу­ду ре­зул­та­ти ре­ал­ни, од Тур­ске у по­след­њем ко­лу не сме­мо да из­гу­би­мо?

- То су чи­ње­ни­це. Ка­да смо из­гу­би­ли од Фран­цу­за, би­ло нам је ја­сно да ће­мо, мо­ра­ти ов­де да до­би­је­мо ма­кар јед­ну утак­ми­цу. Је­сте гру­па те­шка, про­тив­ни­ци не­згод­ни, али то је чи­ње­ни­ца. Ноћ је пре­дам­ном, имам до­вољ­но ис­ку­ства и зна­ња да про­бам да про­на­ђем нај­бо­ље мо­гу­ће ре­ше­ње, за­јед­но са са­рад­ни­ци­ма и игра­чи­ма. У утак­ми­цу са Шпа­ни­јом не­ће­мо ући да би­смо чу­ва­ли енер­ги­ју за Тур­ску, већ да до­би­је­мо.

Ив­ко­вић се још јед­ном вра­тио на меч са Ли­тван­ци­ма:

- Јед­но­став­но, ни­смо би­ли тим. За ло­шу при­пре­му се зна ко је нај­од­го­вор­ни­ји и ја ћу увек при­хва­ти­ти то. Али, ни­смо би­ли тим по оче­ки­ва­ној ди­сци­пли­ни. То се де­си, али са­да мо­ра­мо да про­на­ђе­мо пра­ву ко­му­ни­ка­ци­ју. Ко­му­ни­ка­ци­ја мо­ра да бу­де на по­глед, на око, а не ши­ре­њем ру­ку. Лош дан, то је то.

Ни­смо де­фан­зив­ци

Ру­ски ко­ле­га је Ду­ша­на Ив­ко­ви­ћа пи­тао от­куд то да ње­го­ва еки­па при­ми ово­ли­ко по­е­на, ка­да је, сво­је­вре­ме­но као тре­нер ЦСКА, имао нај­ја­чи бе­дем:

- Ово је сва­ка­ко нео­че­ки­ва­но за ова­кав тур­нир. Ми не­ма­мо сјај­не од­брам­бе­не игра­че, али про­тив НБА Не­ма­ца смо игра­ли утак­ми­цу на 50 по­е­на. Јед­но­став­но, би­ла је ло­ша ре­ак­ци­ја и ко­му­ни­ка­ци­ја – по­но­вио је Ив­ко­вић.