„Stotka“ od koje bride obrazi

Od našeg specijalnog izveštača

Viljnus – Litvanci su nam ubacili „stotku“ od koje će našim košarkašima brideti obrazi. Jedini na prvenstvu priimili smo trocifren boj poena, a valjda je to i prvi put od kada je Ivković okupio ovaj tim u zvaničnom meču. Bilo bi dobro da se radi o „lošem danu“, kao što je ocenio selektor, uz rečenicu u koju može da stane 40 minutni čas košarke koju nam je održao domaćin – „Mi večeras jednostvno nismo bili tim“. Tih 100:90 (24:26, 20:28, 24:24, 22:22) za Litvaniju, zaslužuju ozbiljnu analizu jer još uvek ništa nije tragično i izgubljeno. Međutim, sve je jasnije da ćemo se u poslednjem duelu protiv Turske boriti za četvrto mesto koje vodi u četvrtfinale i ka Londonu, čak i ukoliko u narednom nekim čudom  srušimo favorizovnu Španiju.

Umesto da napadnemo Litvance, nametnemo brz ritam i „presingom“ im sprečimo pas igru i „pikenrol“ iz kog ubitačno sipaju u koš, opredelili smo se za „klaj-klaj“ odbrambenu varijantu iz koje je rival dobio veliki broj otvorenih šuteva, kao dar koji verovatno nije očekivao. Prvi poeni koje su nam ubacili bila je „trojka“, kao najava strašnog suda, a kada su se karte brojale na kraju partije bilo ih je 11 iz 20 pokušaja. Međutim sedam u prvom poluvremenu podigle su domaćina na 54:44, uz ukupan procenat šuta od 69 odsto  i tu je praktično bio i kraj priče što se ishoda tiče.

Jer, videlo se iz aviona da odgovora neće biti. Po reakciji onih na parketu, ponašanju klupe, čak i uvak najborbenijeg Ivkovića koji sigurno nije očekivao takvu kanonadu, koja se teško brani. Ekipa, igra i protivnik bilu su apsolutno van kontrole. Nemoć je stvorila veliku nervozu. Umesto da u stavu „peglaju“ kao što su mnogo stariji litvanski igrači radili tokom čitave utakmice, poštuju svaku loptu, naši su širili ruke, komentarisali suđenje, a onaj od kog se po prirodi stvari očekuje da bude vođa i kad nije na parketu, napravio je glupost koja je još više bacila ekipu u bedak. Ustao je Teodosić u 25. minutu sa klupe, verovatno nešto ružno dobacio sudiji Lamonici, čiji odgovor je bila tehnička greška klupi. Par minuta kasnije postava Marković, Tepić, Bjelica, Mačvan, Perović pokazala je najveću energiju i borbeni stav i 13 poena minusa svela na sedam (60:67), ali ponovo smo loše branili igru „dva na dva“ iz koje se najviše proslavio Kalnietis (pet „trojki“).

Poslednja šansa da se meč učini koliko toliko zanimljivim, ukazala se pet minuta pre kraja (79:86). Teodosić je konačno uspeo da se smiri, dva puta je pogodio za tri poena i naterao Kemzuru da uzme minut odmora. Odbranili smo naredni napad ali su nam ko zna koji put Litvanci skinuli loptu s obruča (10 ofanzivnih skokova)  i poentirali iz drugog napada. Tada je, konačno, sve bilo gotovo.

I statistika pokazuje dominaciju rivala i očajnu igru našeg tima. Do ove utakmice najbolji dodavački tim zabeležio je tek 11, a Litvanci 25 asistencija. Skokom (29-34), i posebno šutom (50-60 odsto), domaćin je potpisao pobedu koja ga praktično vodi u četvrtfinale, a nama ostaje slaba uteha – igra ponovo najboljeg Krstića i povratak Tepića koji je pokazao najviše želje i energije. Savanović očigledno nije preboleo promašaj protiv Francuza, a sumnjamo i čitav tim, pojavio se kao strelac tek kada je sve bilo gotovo. Litvancima kapa dole. Iskusni Kaukenas i Jasikevičijus održali su lekciju više od deset godina mlađim čuvarima, a Kalnietis da mu čuveni šuter Navaro nije ni do kolena. Košarkaškim sladokuscima mladi centar Valančiunas priredio je sjajne minijature i velika je šteta što ga nećemo gledati u Evropi.

Kao što je rečeno, ništa nije izgubljeno. Verujemo da ćemo već protiv Španije ponovo biti tim, a posle odlučujućeg duela protiv Turske, kao i do sada – pravi, pobednički. 

Dvorana: Simens arena. Gledalaca: 11.000. Sudije: Lamonika (Itlija), Javor (Slovenija) i Latiševs (Letonija).

SRBIJA: Teodosić 16 (četiri „trojke“), Tepić 12, Rašić 3, Bjelica 2, Marković 2, Savanović 16 (1), Kešelj 6 (2), Krstić 21, Perović 4, Mačvan 8. Nisu igrali Paunić i Marjanović.

LITVANIJA: Kaukenas 8, Kalnietis 19 (5), Pocijus 13 (2), Jankunas 13 (1), Songalija 2, Jasaitis 9 (1), Valančiunas 18, Jasikevičijus 14 (2), Jevtokas 4. Nisu igrali Delininkaitis i Lavrinović.

Mirko Stojaković

--------------------------------------

Ivković: Bilo je to njihovo veče

Krstić: Teško je igrati pred ovako fanatičnom publikom. – Teodosić: Znamo svoj put i idemo ka njemu

Selektor Dušan Ivković malo šta je imao da zameri svojim igračima. Po njegovom mišljenju Litvanci su jednostavno imali svoje veče.

– Nismo našli odgovarajući ritam u prvom poluvremenu, uvek su nas držali na odstojanju ne dajući nam da priđemo. Nismo našli načina da sprečimo njihove pasove unutra i pikenrol igru. Može se govoriti o lošoj odbrani samo u nekim intervalima utakmice, recimo prvih 20 poena su postizali preko ruku. Bilo je to njihovo veče, sve su pogađali.

Nismo mogli da uskladimo ritam, ušla je nervoza, počeli smo da reagujemo na sudijske odluke, pune tribine su učinile svoje, igrali smo pod velikim pritiskom.

Kapiten Nenad Krstić prvi je izašao pred novinare i rekao:

-Litvanija je igrala bolje, ali je to zasluga naše loše odbrane. Teško je bilo igrati pred ovako fanatičnom publikom koja je nosila domaćina. Pogodili su Litvanci sve...

Krstić je bio vrlo kritičan:

-Loše smo branili pikenrol, samo u prvom delu smo primili 29 poena iz igre dva na dva, što centri, što bekovi. Na tome moramo da radimo, ako želimo dalje.

Krstić se još osvrnuo:

-To što nam je poraz od Francuza teško pao nije alibi.

Miloš Teodosić drugi put završava meč pre kraja, zbog pet ličnih grešaka. U pojedinim momentima bio je veoma nervozan, napravio je nesportsku grešku, pre toga reagovao s klupe zbog čega nam je dosuđena tehnička greška. A na početku je bio veoma raspoložen za igru, bio je i pri šutu, trojke četiri od šest. Posle meča je rekao:

-Sigurno ovaj poraz boli, ali ćemo ga zaboraviti, jer mi imamo cilj. To je odlazak na Olimpijske igre. I pored naše loše igre mislim da ćemo ga ostvariti, tada će se sve zaboraviti.

Litvanci su pogađali i nemoguće šuteve.

-Na početku smo ih otvorili, posle je sve bilo lakše. U svakom slučaju mi smo bili ti koji su im dozvolili da se razigraju. Imali su i bolji ofanzivni skok.

Na kraju je Teodosić saopštio:

-Znamo svoj put i idemo ka njemu.

P.M.

--------------------------------

Rašić tražio izmenu

Pitao je Ivković 5,5 minuta pre kraja trećeg perioda Aleksandra Rašića može li u igru. Rekonvalscent je ušao, posle minut je aztražio izmenu i videlo se kada je rekao:

-Boli me, ne mogu.

Šansu je dobio Bjelica.

---------------------------------------------

Ši­ri­li smo ru­ke

Se­lek­tor Du­šan Iv­ko­vić u sva­kom po­gle­du ni­je bio za­do­vo­ljan pri­ka­za­nim pro­tiv Li­tva­ni­je. Na­rav­no, ono što je slav­nom tre­ne­ru sme­ta­lo bi­lo je 100 pri­mlje­nih po­e­na:

- Bez ob­zi­ra što imam ve­li­ko is­ku­stvo, mo­žda i naj­vi­še vo­đe­nih evrop­skih šam­pi­o­na­ta, ni­sam oče­ki­vao da će­mo ima­ti ova­ko loš dan. Da tim bu­de bez re­ak­ci­je, da ta­ko od­i­gra­mo da u pr­vom po­lu­vre­me­nu pri­mi­mo 54 po­e­na i raz­i­gra­mo li­tvan­ski tim ko­ji je on­da šut­nuo 11-7 troj­ke. A na­ša osnov­na fi­lo­zo­fi­ja je bi­la da kroz agre­siv­nu od­bra­nu spre­či­mo nji­ho­vu re­a­li­za­ci­ju. Jed­no­stav­no, ni­smo bi­li u sta­nju, bez ob­zi­ra na sve po­ku­ša­je ko­ji su na mo­men­te de­lo­va­li opa­sno, sa do­la­sci­ma na pet i se­dam po­e­na mi­nu­sa – pri­čao je Iv­ko­vić.

Se­lek­tor se za­dr­žao na či­nje­ni­ci da smo pri­mi­li mno­go po­e­na:

- Utak­mi­ca je bi­la ati­pič­na, vi­še je li­či­la na pri­ja­telj­sku, ne­go na one u ko­ji­ma je bi­lo neo­p­hod­no mno­go ener­gi­je i re­ak­ci­je. Mi to, na­ža­lost, ni­smo ima­li pa je sa­ma ta po­ja­va ne­što što je neo­bič­no i neo­če­ki­va­no. Ima­mo vre­me­na da na­pra­vi­mo kra­ću ana­li­zu i da ka­rak­ter i am­bi­ci­ju po­ka­že­mo pro­tiv znat­no bo­ljeg špan­skog ti­ma na sle­de­ćoj utak­mi­ci.

Ni pri­lič­no efi­ka­sna igra pla­vih ni­je po­pra­vi­la ras­po­lo­že­nje Iv­ko­vi­ća:

- Da­li smo ne­kih 90 po­e­na sa pri­stoj­nim pro­cen­tom, ali mi stvar­no ne­ma­mo tu moć u re­a­li­za­ci­ji da igra­mo utak­mi­ce na 100 po­e­na. To je ati­pič­no. Ključ­nu utak­mi­cu sa Nem­ci­ma od­i­gra­li smo ta­ko da su nam da­li 28 po­e­na u po­lu­vre­me­nu, sa Fran­cu­zi­ma smo bi­li na tri­de­se­tak. Za­to je ovo neo­če­ki­va­no. Mi­slio sam da će­mo ima­ti do­bru kon­cen­tra­ci­ju po­sle da­na pa­u­ze i ana­li­ze, ali je oči­gled­no da mo­ra­mo da tra­ži­mo raz­lo­ge ka­ko bi­smo se spre­mi­li za Špa­ni­ju.

Od po­čet­ka je utak­mi­ca išla tim to­kom, Sr­bi­ja je bi­la ma­nje agre­siv­na u od­bra­ni od Li­tva­na­ca?

- Ušli smo do­sta do­bro u utak­mi­cu, po­en­ti­ra­li, ima­li smo vođ­stvo, ali je od­bra­na bi­la bez osnov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Po­seb­no u igri dva na dva, gde su nji­ho­vih dvo­ji­ca plej­mej­ke­ra ima­la po se­dam asi­sten­ci­ja, 14 sa jed­ne po­zi­ci­je, 25 za ce­lu utak­mi­cu. To je za­i­sta pre­vi­še, na­ša od­bra­na je bi­la stvar­no da­le­ko is­pod oče­ki­va­nog ni­voa. Ni­smo ima­li kon­takt igru, ri­tam. De­si­lo se ne­što to­tal­no ati­pič­no.

Ako bu­du re­zul­ta­ti re­al­ni, od Tur­ske u po­sled­njem ko­lu ne sme­mo da iz­gu­bi­mo?

- To su či­nje­ni­ce. Ka­da smo iz­gu­bi­li od Fran­cu­za, bi­lo nam je ja­sno da će­mo, mo­ra­ti ov­de da do­bi­je­mo ma­kar jed­nu utak­mi­cu. Je­ste gru­pa te­ška, pro­tiv­ni­ci ne­zgod­ni, ali to je či­nje­ni­ca. Noć je pre­dam­nom, imam do­volj­no is­ku­stva i zna­nja da pro­bam da pro­na­đem naj­bo­lje mo­gu­će re­še­nje, za­jed­no sa sa­rad­ni­ci­ma i igra­či­ma. U utak­mi­cu sa Špa­ni­jom ne­će­mo ući da bi­smo ču­va­li ener­gi­ju za Tur­sku, već da do­bi­je­mo.

Iv­ko­vić se još jed­nom vra­tio na meč sa Li­tvan­ci­ma:

- Jed­no­stav­no, ni­smo bi­li tim. Za lo­šu pri­pre­mu se zna ko je naj­od­go­vor­ni­ji i ja ću uvek pri­hva­ti­ti to. Ali, ni­smo bi­li tim po oče­ki­va­noj di­sci­pli­ni. To se de­si, ali sa­da mo­ra­mo da pro­na­đe­mo pra­vu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Ko­mu­ni­ka­ci­ja mo­ra da bu­de na po­gled, na oko, a ne ši­re­njem ru­ku. Loš dan, to je to.

Ni­smo de­fan­ziv­ci

Ru­ski ko­le­ga je Du­ša­na Iv­ko­vi­ća pi­tao ot­kud to da nje­go­va eki­pa pri­mi ovo­li­ko po­e­na, ka­da je, svo­je­vre­me­no kao tre­ner CSKA, imao naj­ja­či be­dem:

- Ovo je sva­ka­ko neo­če­ki­va­no za ova­kav tur­nir. Mi ne­ma­mo sjaj­ne od­bram­be­ne igra­če, ali pro­tiv NBA Ne­ma­ca smo igra­li utak­mi­cu na 50 po­e­na. Jed­no­stav­no, bi­la je lo­ša re­ak­ci­ja i ko­mu­ni­ka­ci­ja – po­no­vio je Iv­ko­vić.