Авет из биографије

Од нашег сталног дописника
ЗАГРЕБ, 10. децембра – Јуче откривена и преко загребачких електронских новина "Индекс.хр" објављена једна стара и до сада непозната изјава актуелног председника РХ Стјепана Месића у којој "кокетира с усташтвом" данас је главна политичка тема у Хрватској којој сви медији посвећују своје ударне просторе. Изненађење садржајем те изјаве је тим веће што Месић већ годинама указује и потврђује својим изјавама и понашањем да је "црвена нит" испод које у својој политици не иде јасна опредељеност за антифашизам. Управо због тога има проблема с домаћом десницом, којој је још увек мила и срцу блиска "ендехазијска" прошлост иако им је данас довољно јасно да тиме баш није препоручљиво превише махати због антифашистичког европског окружења. Хрватски политичари који јуче и данас реагују на ово неугодно откриће листом указују да то "није прави Месић", али да је таква изјава довољно тешка да би морао јавно од ње да се огради и објасни о чему се ту ради. Тако председник ХХО Жарко Пуховски подсећа да су се почетком 90-тих многи тадашњи хрватски политичари "послужили усташком идеологијом" мислећи да ће "на њеним крилима" успети да остваре своје циљеве, па напомиње: "Када су бирали између два зла, изабрали су ово друго које им се у томе тренутку учинило мањим, али које је објективно било веће од оног другог. То је кориштено ради постизања одређених политичких циљева у то време, што нипошто не оправдава оне који су усташку идеологију користили за стварање хрватске државе."

Председник СДП-а Ивица Рачан каже како му је "жао ако је Месићева изјава аутентична", јер га познаје дуго и зна да "има апсолутно другачије ставове". Председник Српског народног већа Милорад Пуповац сматра како је то "типични говор Туђмана" и додаје да "ако је председник Месић то рекао – он се сасвим сигурно дистанцирао од такве, за туђманско време доминантне реторике". Председница ХНС-а Весна Пусић, такође, сматра да је то "део кокетирања с проусташком реториком какво је било популарно у 90-тима и многи политичари су то радили". "Не требам посебно ни наглашавати колико је слична реторика величања квислиншког режима који је нанео велике штете Хрватској – нама наштетила" –каже, такође, она и закључује да би "политички гледано, најбоље било да се Месић прави како то никад није рекао."

Месићев љути противник још из времена када је био Туђманов политички саветник Ивић Пашалић искористио је ово откриће да поткрепи своје оцене како је Месић "лажов, преварант и сејач магле", те да је он "политичар без начела и без веродостојности".

Вероватно и сам затечен открићем ове његове изјаве, Месић је у почетку ћутао и препустио да се о томе службено огласи његов кабинет, који је објавио да је "коментар тога непотребан", јер да Месићеви иступи на месту некадашњег усташког логора Јасеновац "у целини одражавају ставове председника Републике". Данас се, међутим, и лично обратио јавности преко изјаве на Хрватској телевизији: "Нигде нисам подржао злочин НДХ и онога што је НДХ касније била. Само сам констатирао да је један део држава признао такву НДХ, али тиме сам дао један уступак онима који су ту преда мном и који ме слушају, који мисле да се обнавља НДХ. Али кажем, ми смо дочекали крај рата на победничкој страни." – каже данас Месић и објашњава како "не може са сигурношћу да потврди аутентичност снимка" и то како због дугог протока времена, тако и због сумње да је "нешто петљано" око монтаже тог снимка и тона. Он, такође, није сигуран када је и где одржао тај говор, али му се чини да је то било у Аустралији.

Месићево објашњење не потврђује, али ни не демантује објављену изјаву. Неке његове изјаве из тог времена спадају у исти политички "арсенал", али се данас не спомињу. Реч је, на пример, о оној поруци Србима да могу отићи из Хрватске, али само с блатом на опанцима коју су донели у Хрватску. 

Спорна изјава из Аустралије, дата 1991. године, како то указују и многи који је данас коментаришу у Хрватској, сведочи о времену када се баш на такав начин подилазило најмрачнијем делу хрватске политичке свести, јер је тада очито имала и те како опипљив, ако не и пресудан утицај на друштвена збивања у Хрватској. То је истовремено и илустрација зашто је тада било толико распрострањено уверење и страх међу Србима у Хрватској како васкрсава усташтво, јер овакве и сличне изјаве међу хрватским политичарима нису биле усамљене. Све се почело мењати тек када су се Месић и Манолић разишли с Туђманом  93. и 94. године. О том разлазу и његовим правим разлозима и данас постоје различита тумачења.

То данас објашњава и угледни загребачки политички аналитичар Дамир Грубиша, који каже: "Ја мислим да је његово очитовање само подилажење у оном тренутку. Тада је владала општа еуфорија и лудило којег је подстицао Туђман и цело његово друштво. И то је оно што сматрам најпрљавијим делом политике, што се тако нешто морало чинити."

Уз бројне друге политичара данас је Месићу подршку дао и премијер Иво Санадер, који "не верује да је председник својим говором мислио да пропагира икакве фашистичке вредности". Санадер, такође, напомиње како је Хрватска "уморна од ратова у прошлости, а онај који намеће такве теме заправо нам жели зло".

Међу данашњим реакцијама на Месићеву изјаву истиче се и питање зашто се она открива тек и управо сада. Могући одговор је да то врло вероватно долази из извора који је веома разочаран садашњим понашањем и активностима председника Хрватске, а непосредан повод лако би могло да буде оно што управо ових дана Месић говори о "случају Главаш" и најновијој постави Меморијалног музеја на месту бившег усташког логора Јасеновац.

У оба ова случаја Месић је за нечији укус очито превише критичан, па би му и на овакав начин – по нечијој логици – требало скинути ореол непоколебљивог антифашисте и борца за истину на којем толико ради последњих година, поготово што толико инсистира да сви починиоци злочина из протеклог рата морају индивидуално да одговарају.

-----------------------------------------------------------

Шта је Месић рекао

Хрвати два пута победили

Спорна изјава са путовања у Аустралији, како је синоћ у Загребу објављена, гласи: "У Другом светском рату, видите, Хрвати су два пута победили и ми немамо разлога се никоме извињавати. Ово што скроз траже од Хрвата – ајде идите клекнути у Јасеновац, клекните овде... Ми немамо пред ким шта клечати! Ми смо два пута победили, а сви други само једном. Ми смо победили 10. априла када су нам Силе осовине признале Хрватску и победили смо после рата, када смо се нашли опет с победницима, за победничким столом."