Јужноамериканци воле Лулу и Мишел

Прошла су времена када су темпераментни Латиноамериканци били склони револуционарним обртима и подржавали ауторитарне вође. Демократија има пуно мана, али већина од двадесет хиљада становника 18 земаља Латинске Америке прихвата је као најпожељнији државни систем. То су између осталог показали управо публиковани овогодишњи резултати великог независног истраживања "Латиноамерички барометaр" који већ годинама као угледна међународна институција сакупља драгоцене податке о расположењу јавног мњења зеленог континента.

Највиша оцена међу политичарима у региону, припала је бразилском председнику, који је пре месец дана добио поверење своје нације за још један мандат. Лула да Силва, некадашњи синдикални вођа, демократски социјалистички председник највеће земље на континенту, оцењен је на лествици између један и десет , са 5,8 поена, а одмах иза њега је левичарска председница Чилеа, Мишел Башеле.

Лоше  оцењен Чавес

Многи су се изненадили што је венецуелански председник Уго Чавес, о коме се говори као о харизматичном регионалном вођи спремном да се упусти у љути реторички рат са САД, на самом дну по оценама становништва из осамнаест земаља Латинске Америке. Он је добио оцену од 4,6, и тако заузео исто место као и његов противник , амерички председник Џорџ Буш. Оболели комунистички вођа једнопартијске Кубе Фидел Кастро, последњи је по резултатима у овој анкети са 4,4 поена. Становништво латинског континента нагиње ка левици, од које очекује социјално праведнију државу и равномерније распоређивање добара, смањивање огромног сиромаштва. Али је довољно сазрело да се више не нада месијама , већ бољитак очекује од политичара изабраних на слободним демократским изборима. "Демократски оптимизам резултат је таласа председничких избора у Латинској Америци. У години која је при свом крају дванаест земаља у региону бирало је председника, објашњава Марта Лагос , директорка институције "Латинобарометар", са седиштем у Сантјагу, са којом смо за "Политику" разговарали телефоном. Већ једанаест година, како објашњава, ово огромно испитивање које обухвата цели континент, показује све већу наклоност ка политичком плурализму а све мању подршку традиционалним вођама који су по латиноамеричким трговима успевали да мобилишу милионске масе, али су у пракси били далеко испод својих ватрених обећања.

Од када је 1997. "Барометар" први пут поставио питање "Да ли је демократија најпожељнији вид уређења" , уочава се изненађујућа подударност између економског раста и приврженика плурализму. Подршка демократији пре девет година била је 63 одсто , а тада је и регион бележио велики економски раст. Касније када су економски показатељи пали испод нуле, демократски настројени Латиноамериканци постали су мањина (2001, само 48 одсто испитаних подржава демократско устројство). Данас, са економским опоравком, расте и број оних који су "за демократију" (58 одсто), објашњава Марта Лагос. 

Боливијанци за демократију

Обрт који је доживела сиромашна Боливија, изабравши први пут у историји, председника који је припадник већинског староседелачког народа Ајмара, посебно говори о народној вољи и расположењу нације. Ево Моралес изабран је за председника Боливије пре годину дана , у децембру 2005. За то време Боливијанци су знатно поправили своје мишљење према демократији. Док је пре годину дана 63 одсто било за њу, данас чак 76 одсто становника ове андске земље верује у демократске вредности, указује директорка "Латинобарометра". "Иако за ово кратко време Моралес није успео да допринесе економском бољитку, много већи број у потомака древних Ајмара и Кечуа, осећа се грађанима који учествују у политичком животу своје земље, каже Марта Лагос.

Велики успех доживела је и Мишел Башеле, иако је тек девет месеци откако је постала председница Чилеа. Она је на лествици популарних председника са повољним резултатима испред, на пример, председника Колумбије Алвара Урибеа, који улази у други мандат, и далеко испред знатно ауторитарнијег и бучнијег Уга Чавеса.