Истина је увек истина

Нисам изненађен реакцијом бившег директора Правно-биротехничке школе „9.мај“ Слободана Павловића, коју је јуче објавила „Политика“, а чији повод је мој текст о заштити узбуњивача и активности које сам имао као средњошколац.

Иако се од сваког професора математике очекује да поуздано и тачно оперише бројкама, очигледно то није случај са господином Павловићем. Он веома тенденциозно „жмури“ пред цифрама и заменом теза покушава да резултат мојих активности и епилог инспекцијских и судских поступака представи, како сам каже, као „блаћење њега и школе“.

Зарад јавности и зарад истине, егзактним подацима и бројкама, на веома једноставан начин желим да укажем на чињенице које Слободан Павловић упорно покушава да минимизира.

Наиме, на основу мојих 13 пријава као ученика,Буџетска инспекција Министарства финансија, окончала је, вишемесечну контролу финансијског пословања школе 18. јануара 2008. године и том приликом, у обимном записнику (бр. 401-00-669/2007-09), утврђено је да је у школи чак 138 пута прекршен закон.

Епилог приче је да је судија за прекршаје, решењем (Уп. бр. 211748/08) од 29. августа 2008, изрекао новчане казне за одговорне. Због незаконитог и ненаменског располагања буџетским средствима, пробијања финансијског плана, незаконитог располагања имовином школе, незаконитих јавних набавки и увећаних зарада, директор Павловић је кажењен са 82.500 динара. Због неажурног вођења рачуноводства, незаконитог издавања меница, и губљења финансијске документације шеф рачуноводства Јованка Михаиловић кажњена је са 50.000 динара. Да проблем буде већи, и школа је због наведеног, као правно лице, кажњена са 300.000 динара.

Без обзира на то што бивши директор у свом демантију тврди да није располагао „ђачким динаром“, инспекција је утврдила да је управо из тих средстава извршо одређену набавку, у висини од 276.000 динара, и то мимо финансијског плана и на основу одлуке коју је самостално донео.

Београдска полиција за привредни криминал више пута је саслушавала Павловића и његове најближе сараднике, да би затим Прво основно јавно тужилаштво и истражни судија Првог основног суда против њега покренули истрагу. На решење о покретању истраге Павловић није чак ни искористио своје право жалбе, а убрзо потом поднео је оставку на функцију директора.

Применом тзв. начела опортунитета (одложено кривично гоњење) Прво основно јавно тужилаштво је 14. априла ове године донело решење (Кт.592/09), којим је Павловићу наложено да уплати 100.000 динара у буџет Секретаријата за здравство града Београда, а како се наводи због „кривичног дела злоупотреба службеног положаја“. Против овакве судске одлуке није допуштена жалба, јер је окривљени предходно 4. априла дао „сагласност“ да се према њему примени институт одложеног кривичног гоњења уколико уплати наведену своту новца у хуманитарне сврхе.

Занимљиво је да Слободан Павловић спомиње износ од 44.811 динара и при том заборавља да каже да је реч о новцу који је делимично утрошен као „бакшиш“ на фактурама из „Мадере“, али и о новцу који је узет за екскурзију од родитеља ученика, да би потом себи и свом помоћнику незаконито исплатио увећане дневнице. Међутим, овај износ је неспорно права „ситница“ у односу на збир свих судских казни које је школа платила за време Павловићевог деветогодишњег руковођења, а то свакако није последица легалности и законитости и о томе постоји уредна судска документација.

Свако ко није у праву и ко јавно „блати“ другога, треба да одговара за своје поступке и у том контексту ја готово четири године стрпљиво очекујем да господин Павловић искористи своје грађанско право и тужи ме због, како он то дефинише, „блаћења“ у медијима.

Илузија је да се званичне и правоснажне судске одлуке, односно изречене и плаћене казне могу демантовати. Зато је јуче, данас или сутра, истина увек истина.

*Студент