Корпорације и здравље

Пре 10 година, септембра 2001, први пут у историји је одржан скуп на највишем нивоу о једном здравственом проблему. Током заседања Генералне скупштине УН водећи државници света суочили су се са проблемом сиде. Иза те акције стајали су утицајни хомосексуалци и јавне личности које су их подржале, а успех је био изванредан: сида је схваћена као глобални проблем и почео је да притиче велики новац (Фондација Гејтсових и др.). Илустративан пример оствареног помака представља коментар убогог дијабетичара из забаченог азијског села како му је жао што нема сиду јер би добио и лекове и сву потребну негу, а овако је препуштен себи.

Управо због запостављања шећерне и других болести, пре две године је основана Алијанса за незаразне болести с циљем да скрене пажњу јавности на четири важна узрока смрти: болести срца, рак, болести плућа и шећерну болест. Они су одговорни за 36 милиона, односно 63 одсто свих умирања у свету током године, као и за половину свих стања неспособности. Ти поремећаји здравља су у великој мери подложни спречавању и успешном лечењу, а имајући у виду огроман и све већи број превремено изгубљених живота, представљају, нарочито за сиромашне земље, препреку њиховом даљем успешном развоју. Борба против ових претњи народном здрављу теоретски је утолико лакша што све деле неке основне факторе ризика: дувански дим, нездраву исхрану, недовољну физичку активност и неумерену потрошњу алкохола.

Стручно ту нема спорних детаља, па је изгледало логично да председници држава и влада у току заседања Генералне скупштине, 19. и 20. овог месеца усвоје декларацију о незаразним болестима која би била обавезујућа за све чланице УН. Нажалост, како се време састанка приближава, изгледи да се дође до целисходног документа све су мањи. Под утицајем својих индустријских корпорација, ЕУ, САД и Канада су се успротивиле ефикаснијем ограничењу уноса засићених и транс масти, соли и рафинисаног шећера, квазинаучним економским анализама да би такве мере, наводно, довеле до отпуштања радника, те би више погодиле неразвијени свет од болести које треба спречити. Када је у питању пушење, најцелисходније мере које воде свету без дуванског дима, попут опорезивања, уз осовину САД-ЕУ, оспорио је и Јапан, јер се у тим земљама све мање пуши, а огромни приходи се остварују од извоза цигарета у неразвијене делове света. Индустрија пића, са своје стране,настоји да се изоставе проверено делотворне мере (високе цене, тежа добављивост, забрана рекламирања).

Посебан напор су уложиле развијене земље да до обесмишљења разводне све одредбе које се односена јасне циљеве и рокове. На удару се нашао кључни став да се умирање од незаразних болести смањује за по два одсто годишње, односно за 25 процената до 2025, као и сви механизми којим би се обезбедило остварење тог циља. Без редовног праћења, тј. спортским језиком речено, контроле пролазног времена по етапама и хитрих интервенција, све је само списак лепих жеља. То и јесте намера блока земаља којима не одговара обавезујућа декларација.

Енергичне заговорнике декларације каква је првобитно састављена чине недовољно развијене земље, окупљене у тзв. групи 77 (сада их је 131). Познати епидемиолог, Р. Биглхол, који наступа у њихово име, замолио је аутора овог текста да „поради“ на мотивисању одговорних у државама бивше Југославије. То је, наравно, лако учинити, али је спорно колико ће слабе државе успети да се одупру притиску моћника и не гласају за одлуку „у корист своје штете“. Наш чувени песник је ламентирао: ,,Прошли су априли и ми нисмо више и нећемо бити оно што смо били.”

*Професор универзитета